Pitali smo pivske zanatlije: Šta je dobro pivo i od čega se pravi?


Pivo je alkoholno piće koje se pravi od kvasca, hmelja, ječma i vode. To bi bila definicija, koju bi ispalio student-bubator ako bi pitanje profesora glasilo: šta je pivo?

Danas, 7000 godina nakon što su se Vavilonci osvježavali „točenim“ u drevnim krčmama Mesopotamije, (o čemu postoje dokazi) na tržištu – a to su grla nas, pivopija – zavladala je istost piva. Istina je da su police u marketima i frižideri u kafanama puni različitih flaša i etiketa, ali izbor se svodi na to ko je za „jelen“, a ko za „ nektar“ po navijačkom principu „zvezda“ ili „partizan“.

U prostor na kojem su zavladale velike korporacije i male zelene flaše nečujno su se ušunjale male, takozvane „kraft“ pivare i pivnice, koje se bar deklarativno trude da kvalitet bude ispred kvantiteta, proizvode male količine piva i važan im je miris i ukus. U Srbiji i Hrvatskoj ovo je već „trend“, a od nenaviknutih stanovnika prostora višedecenijske „gajba piva kulture“ poneko će uzviknuti i da je to tek „hipsteraj“ i pivsko „filozofiranje“.

crno pivo

Tako ne misle u Prvoj fočanskoj pivari, gdje smo potražili odgovor na pitanje „šta je to kraft pivo i kraft pivarstvo“?

„Pa ako bi uzeli i preveli craft, rekli bismo da je to zanatsko pivo i zanatsko pivarstvo. Ali kraft pivo i pivarstvo je ustvari pristup proizvodnji piva. Kvalitet prije kvantiteta. To je pokret pivoljubaca i želja za što boljim i kvalitetnijim pivom. Industrijska piva se svode u većini slučajeva na „lager“ piva, tj piva donjeg vrenja. U kraft pivarama se trudimo na napravimo što više različitih stilova piva, različitog porijekla, ukusa, mirisa, boje… Hiljade različitih recepata na repertoaru, kreativne etikete. To je skroz drugačiji pogled na pivo!“, kažu u fočanskoj pivari za mojKontakt.com.

Nama to izgleda kao proizvodnja piva u kućnim uslovima, što je ustvari samo prva stepenica ka kraft pivatstvu.

„Svi kraft pivari kada počnu da prave svoje pivo u jednom trenutku pomisle da imaju svoj pab sa svojim pivom ili kraft pivaru. Tako da skoro u 99% slučajeva je kućno pivarstvo uzrok kraft pivare“, objašnjavaju Fočaci čije pivo se može popiti u restoranu Antik u Brodu na Drini kod Foče, a početkom rafting sezone njihovo pivo će biti i u par rafting kampova.

Trenutno u BiH postoji par ovakvih proizvođača, a biće sve više. Sagovornici i poznavaoci kažu da se izdvaja par kraft pivara: „Castrum“, „OldBridž“, „Lovac“, „The Brew Pub“. Na svijetu postoji ogroman broj nezavisnih pivara. Iako je udio kraft pivara u ukupnom pivskom tržištu u regionu prilično zanemarljiv, u Americi on iznosi oko 15 procenata. U Srbiji je u toku 2015. godine otvoreno 10-15 novih mikropivara. U Sloveniji i Hrvatskoj je kraft pokret uhvatio maha par godina prije ostatka regiona.

Putin pije pivo

Vladimir Gošić, urednik sajta Svetpiva.rs kaže da je termin „kraft“, tj. zanatsko pivarstvo označava pivare koje proizvode manje količine piva i koje su potpuno nezavisne od velikih industrijskih pivskih multikompanija. Ove mikropivare se u svojoj proizvodnji fokusiraju na ukus samog piva za čiju proizvodnju koriste samo kvalitetne sastojke.

„Kako samo po sebi nema za cilj profit, i sam proizvod je rezultat kvaliteta i ljubavi i ne može se porediti sa industrijskim pivima iz fabričke proizvodnje koje zarad što veće zarade srozavaju kvalitet piva, prije svega korišćenjem užasnih sirovina (maksimalno korišćenje krupice itd.) ali i tehnikama kojima se skraćuje vrijeme proizvodnje, ponovo na uštrb kvaliteta proizvoda“, objašnjava Gošić.

Dobro pivo, objašnjavaju pivoljupci, kombinacija je vode, slada, hmelja, kvasca – i ljubavi!

„Za dobro pivo se moraju iskombinovati svi gore pomenuti elementi i provući kroz tehnologiju za proizvodnju piva. Ta tehnologija se mora ispoštovati do kraja da bi se dobilo dobro pivo. U kućnom ili kraft pivarstvu nikako ne smijemo dodavati kukuruznu krupicu ili druge aditive koje bi uticale na kvalitet zarad kvantiteta piva. Ukoliko bi to uradili bili bi isti kao industrije piva, a mi to ne želimo“, tvrde u Prvoj fočanskoj i preporučuju svima, gdje god da odu, da traže lokalno pivo, da probaju različite ukuse i biraju različite vrste i zemlje porijekla.

Pivo 2

Za Vladimira Gošića „dobro pivo” je veoma lična kategorija i veoma je teško i subjektivno proglasiti neki pivski stil ili pivo za najbolje.

„Jednostavno, svako neka bira i pije pivo za koje sam misli da mu je dobro i niko ga neće uspjeti ubijediti u suprotno. Što se tiče objektivnih karakteristika (ako izbacimo iz jednačine piva sa „greškom”), dobro pivo jednostavno treba da sadrži dobre sastojke. Kada se u pivo radi uštede gura kukuruz i slični nekvalitetni sastojci (tzv. izazivači mamurluka), onda definitivno ne možemo govoriti o dobrom pivu“, kaže Gošić i preporučuje ljubiteljima piva da probaju što više različitih stilova piva kako bi sebe našli u nekom od njih.

Neka piva nisu baš „za prvu loptu“, kao „Lambic“ zbog svoje kiselosti ili „IPA“ piva zbog količine hmelja i gorčine.

Prva fočanska pivara preporučuje „American pale ale“, ukoliko volite tamna piva tu su „porter“, „stout“ sa svojim varijacijama, ako hoćete da osjetite sve čari hmelja tu su  „India pale ale“. Ko voli više alkohola neka traži piva sa prefiksom „double“ ili „imperial“, a belgijska piva nemojte propuštati!

Obama pije pivo

Na sajtu „Svetpiva“ iz pivskog bukvara saznaćete da postoje samo dva tipa piva – lager i ejl, a razlika je u kvascu gde je kod lagera fermentacija donja (kvasac potone na dno), a kod ejlova gornja (kvasac ostane na vrhu). Skoro sva piva koja dolaze iz pivara velikih korporacija su svijetli lageri.

Za kraj, najbolja preporuka pivskih zanatlija je da pokušate napraviti svoje pivo kod kuće, a poručuju da nikada nije bilo ljepše biti pivopija nego baš sada, kada svakog dana po svijetu niču nove i zanimljive pivare.

(mojKontakt)

Komentari