Epilog humane priče: Đorđe Krčmar dobio posao u banjalučkoj pekari


Zahvaljujući Saši Triviću, vlasniku „Krajina klasa“, Đorđe Krčmar iz Janje u ponedeljak počinje da radi.

Samo dan nakon pisanja „EuroBlica“ o dvadesetjednogodišnjem mladiću koji je bez novca i dokumenata, stopirajući, iz Janje došao u Banjaluku trbuhom za kruhom, sreća mu se osmehnula. Dobio je posao pomoćnog radnika u „Krajina klasu“.

 – Prezadovoljan sam, presrećan. Ovo nema nigde nego kod nas. Ovo je velika sreća – tako govori Đorđe, nekoliko sati nakon što mu je Trivić obećao posao, početnu platu od 400, do 500 KM i smeštaj u Debeljacima.

Đorđe skromno kaže da će mu zarada biti više nego dovoljna, a Banjalučani se već šale da je sada red da mu nađemo i devojku.

Saša Trivić je potvrdio da je mladiću obezbedio radno mesto, ako u ponedeljak dođe na posao.

– Imamo iskustva se decom iz doma, jer su i pre radili kod nas. Problem je što često u ustanovi budu prezaštićeni, drugi brinu o svemu umesto njih, pa se ne snađu kada sami moraju da raspoređuju ono što zarade i planiraju – kaže Trivić i dodaje da se nada da će Đorđe uspeti, jer je već živeo sam, bez tuđe pomoći.

Ništa od ovoga se, verovatno, ne bi ni desilo, da Đorđe, spletom okolnosti, u Banjaluci nije upoznao vršnjaka Nenada Vrljanovića.

Nenad je Đorđa pronašao gladnog, bolesnog i promrzlog na Vrućici, u banjalučkom naselju Srpske Toplice. Dao mu je topao krevet, platio lečenje i dva dana vozio od pekare do pekare, dok Đorđu nisu našli posao.

– Bio sam optimista da ćemo uspeti, ali ipak se nisam nadao da će to biti ovako brzo – kaže Nenad.

Đorđe je, inače, dete poginulog borca, majka ga je ostavila kada je imao sedam godina i preudala se, a on odrastao u Domu za nezbrinutu decu „Rada Vranješević“. Pre tri meseca umro mu je i deda, jedini preostali srodnik.

Zahvaljujući Saši Triviću, Đorđe će za mesec dana primiti prvu platu i moći da se brine sam o sebi, a zahvaljujući njemu i Nenadu, Banjaluka je položila ispit humanosti.

(EuroBlic)

Komentari