Ljilja Petrović Zečić: Vraćamo se knjigama


JU Narodna i univerzitetska biblioteka obilježava “Sedmicu zabranjenih knjiga” i tim povodom postavili smo nekoliko pitanja Ljilji Petrović Zečić, direktorici biblioteke.

Otkud ideja za ovu kampanju?

Želimo da slavimo čitanje, informaciju i knjigu i da podstaknemo ljude da čitaju knjige. Ono što je interesantno, kako smo osmislili tu našu akciju jeste da će se upravo korisnici koji dođu u biblioteku ili oni koji ne moraju biti korisnici biblioteke, doći u biblioteku, uzeti svoju zabranjenu knjigu i fotografisati se.

Ta fotografija će biti objavljena na Fejsbuk stranici biblioteke, čitalac će biti uslikan sa jednom tablom na kojoj piše „Uhvaćen u čitanju zabranjene knjige“, i sa tom knjigom, a onaj ko dobija najviše lajkova dobiće vrijednu nagradu.

Zašto su knjige bile zabranjene i otkud taj pojam?

Sve je počelo u prvoj polovini XVI vijeka kada Katolička crkva donosi popis zabranjenih knjiga koji je bio aktuelan do unazad 50 godina kada je ukinut i svake godine bi bila ojavljena lista zabranjenih knjiga, a Vatikanska biblioteka u svojim fondovima čuva najveći broj zabranjenih knjiga tamo negdje od XV vijeka do danas .

Kako su se razvijali društveni sistemi tako su i knjige bile zabranjivane po različitim osnovama, počev od onih religijskih, društvenih socijalnih, ekonomskih i političkih razloga, a neke knjige su se zabranjivale iz prostog razloga da bi im se povećao tiraž i da bi zainteresovale javnost kao što je slučaj sa „Da Vinčijevim kodom“ koji je sigurno bio zabranjen od strane Vatikana da bi se knjiga više prodavala i da bi se zaradila više novca.

Riječ i o nekim knjigama koje su vrlo interesantne i prosto se pitamo kako je moguće da su bile zabranjene , recimo „Ljubavnik Lejdi Četerli“ zbog eksplicitnih scena, zatim „Vrli novi svijet“, „Lolita“ je bila takođe zabranjena zbog eksplicitnog seksa između srednjovječnog muškaraca i maloljetne djevojčice, a opet danas ta knjiga ulazi u srednjoškolske lektire .

Imamo i domaće pisce. „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihajlovića, obimom mali roman koji je danas u lektirama, a u ono vrijeme ga je Tito bio zabranio i prozvao „nekim tikvicama koje onaj Mihajlović smislio dok je ležao na toplom mermeru Golog otoka.“

Zatim je tu Živojin Pavlović sa „Ispljuvak pun krvi“ do recimo „Nož“ Vuka Draškovića koji je bio zabranjen jedno vrijeme pa je objavljen sa cenzurisanim tekstom. I dan danas postoje knjige koje su zabranjene, recimo Biblija u S. Koreji.

Naša želja je da skrenemo pažnju naših čitalaca da se knjiga čita, da slavimo čitanje, da podstaknemo slobodu informacija jer upravo umjetnost i književnost donose nešto novo jer književnost je ta koja je uvijek progresivna.

To pokazuju i ove knjige, jer su zbog njih neki autori i nasatradali i bili skrajnuti. A to se dešava i danas kada je Salman Ruždi persona non grata u nekim zemljama

Šta čitaju Banjalučani i članovi biblioteke?

Banjalučani čitaju sve i tu nema određenih okvira. Obično neka njiga beletristike koja je akutelna, za nju se zna, građani prate i traže tu knjigu. Ja sam bila jako srećna kada sam na beogradskom sajmu vidjela koliko ljudi kupuje knjige . Ta priča da će internet i digitalizacija uništiti štampanu knjigu potvrđuje se kao netačna i mislim da se sve više i više vraćamo knjizi i to pokazuju i naši statistički podaci o korisnicima koji dolaze ovde i koji se vraćaju zahvaljujući i nama koji pratimo trendove pa u vremenu besparice nastojimo bar da nabavimo mali broj primjeraka, ali da izađemo korisnicima u susret da dobiju tu knjigu

Učestvujete i u akciji Njegujmo srpski jezik?

Mi imamo jedan specifičan pristup, možda nekome neobičan za biblioteke. Mi nastojimo da to sve ne bude samo za određeni krug korisnika. Ovo je za sve nas jer jezik pripada svima nama i na taj jedan specifičan način kroz poučne postere možemo vijdeti kako se pravilno kaže. To se pokazalo kao dobro i zahvalno jer kad svaki dan gledate u neko poznato lice sa ekrana, glumca, sportistu, vi lakše zapamtite pouku ili rečenicu.

Nismo stali, nastavićemo akciju jer je interesovanje veliko. U Srbiji se akcija širi još više i mi ćemo biti dio te priče, ali otom potom. Onima kojima knjiga moža nije bila interesantna – mi želimo da ih privučemo jer je biblioteka je mjesto znanja, učenja, ali i zabave i druženja.

(mojKontak)

Komentari