Svetislav – Bule Goncić: Običan, normalan narod je današnja elita


Ne štedeći stvaralačku energiju koju je utkao u raznovrsne uloge u pozorištu i filmu Svetislav – Bule Goncić decenijama je jedno od omiljenih glumačkih lica i imena u regionu.

Posljednjih godina ima još jedan važan zadatak – nalazi se na čelu Ustanove kulture “Vuk Karadžić” u Beogradu gdje ovih dana vrijedno spremaju interesantne nove projekte.

– Među predstavama čije će premijere uskoro biti kod nas je i “Banović Strahinja” gde smo dali priliku mladim igračima Baletske škole “Lujo Davičo” i našim solistima baleta Narodnog pozorišta Beograd – najavio je Goncić.

Primjećuje da društvene okolnosti nikada nisu bile idealne, ali da to nikako ne bi trebalo da utiče na stvaraoce.

– Svako vreme je dobro za umetnike, umetnost je viša od nas samih. Nisam za koncept da treba ograničavati broj studenata u određenim školama zato što u praksi postoji samo određeni niz formatizovanih ustanova u kojima oni mogu da rade. Važnije je da se omogući solidna platforma da oni ako treba naprave svoje pozorište. Nisam taj koji bi trebao bilo kome da onemogući da studira ono što želi i sanja – smatra Goncić.

Odzivom publike u UK “Vuk Karadžić”, kaže, mogu da budu zadovoljni, a napravili su jedan strukturalno drugačiji model teatra nego što su institucionalni teatri.

– Pozorište može da menja svet. Ali mladi ljudi koji se bave bilo kojim kreativnim zanimanjem, npr. arhitekturom mogu da menjaju svet. Danas, kada su se atributi jednog drugog vremena urušili elita su normalan običan narod i deca koja tek dolaze – ukazuje glumac koji je ostvario značajne uloge u više beogradskih pozorišta.

Ističe da su na pragu stvaranja novog profila što se tiče i publike i repertoara.

– Mi tek postavljamo atribute novog društva, to ne može da se dogodi za godinu, potrebno je desetak godina. Ali ovo je prelomni trenutak – naglašava Goncić.

Podsjeća da predstave moraju da budu društveno angažovane, ali da to podrazumijeva jedan širi kontekst.

– Društveni angažman jeste prepoznavanje jednog novog vremena i postavljanja nekakvih novih estetskih i etičkih vrednosti i normi. To nije samo komentar na političku ili dnevnopolitičku temu. Pozorište je od kada postoji sigurno bilo refleksija onoga što živimo – primjećuje Goncić.

I u finansijskoj strukturi teatra trebalo bi, kaže, praviti promene.

– Mi smo ustanova koja ima jako malo zaposlenih u administrativnom i tehničkom sektoru, a sve ostalo radimo po projektima sa honorarcima, sa ljudima koji se uklapaju u naše tematsko opredeljenje – objašnjava umjetnik koji je jednu od uloga ostvario u predstavi rađenoj u koprodukciji sa Narodnim pozorištem Republike Srpske u Banjaluci.

Riječ je o komadu “Sedam i po” Miroslava Momčilovića, koji je režirao Darijan Mihajlović.

– Banjaluka ima ozbiljan teatar što je jedna svetla kulturna tačka. Sarađivao sam sa sjajnim glumcima, ostali smo u pravim prijateljskim odnosima, čujemo se telefonom i kada god imamo priliku viđamo se. Osim što su to moji prijatelji, oni su i veliki kreativci – priča Goncić.

Podsjeća da je film oduvijek bio veoma moćno sredstvo, ali i danas srpska kinematografija ima odlične glumce.

– Mi smo uvek imali veliku snagu u tome i dobre glumce. Ne bi bilo festivala u Nišu da nemamo toliki glumački korpus koji takav festival može da podrži – završava Goncić priču.

Šansa mladim ljudima
– Da bi pozorište opstalo treba dati šansu mladim ljudima i strateški razmišljati o njihovoj sudbini jer to ulaganje je ulaganje u budućnost. To je posebno sada važno kada ulazimo u potpuno novo vreme. Nije jednostavno i lako, bolno je, mnogo muka ima, ali trebamo se izboriti sa tim – kaže Svetislav – Bule Goncić najavljujući junski festival koji mladim dramaturzima sa završnih godina dramskih studija i dramaturgije daju priliku da svoje komade postave na sceni Ustanove kulture “Vuk Karadžić”.

(Glas Srpske)

Komentari

Plavi Telefon