Otvoreno pismo trudnice iz Laktaša: Jeste li savjesni?!


Jedna trudnica odlučila je da javno progovori o iskustvu koje je nedavno doživjela u Domu zdravlja u Laktašima.

Pismo prenosimo u cjelosti:

Otvoreno pismo Domu zdravlja Laktaši, Odjelu ginekologije i svima koji se pronađu u ovome…

Dan. Nije dobar, a trebao je biti. Odbrojavam 10 dana do očekivanog termina poroda.  Radujem se. Ne strahujem. Ovo su najljepši i, takoreći, najnapetiji trenuci u mom životu. Ništa me ne može iznervirati.

Do 14. novembra, ulaskom u ordinaciju doktorice Jadranke Pajčin. Prije svega, želim da vas uputim u prijašnje stanje.

To je žena, doktorica kojom sam ja bila oduševljena. Imala je neki smiraj u glasu i normalan pristup pacijentu. Na posljednjem redovnom pregledu, prije trudnoće, bila je neprijatna, te tako odlučih da, po saznanju da sam u drugom stanju, odem privatno. Dakle, 10 dana pred termin se radujem. Ostalo mi je samo da odradim rutinski bris.I dalje sam registrovana u Laktašima. Odoh u Dom zdravlja kod doktorice Pajčin, da skratim vrijeme na putovanje od-do…

Nazvala sam, pitala da li trebam da se naručim i da li je potrebno da nešto odradim prije dolaska. Ne baš prijatna medicinska sestra je rekla da NE TREBAM NIŠTA, samo da dođem rano ujutru i da sačekam da me prozovu. Ali, samo ako trebam bris, ne i pregled.

Dobro, nema problema. Došla sam, predala knjižicu i čekala. Nije problem, ne žuri mi se. Imam vremena. Poslije 20-ak minuta čujem: “Tarabić, uđi!”

Ja: “Dobar dan.”

Dr Pajčin:”Kako se zoveš i šta trebaš?”

“Vesna Tarabić. Trebam odraditi bris, za 10 dana mi je očekivani termin.”

“Gdje vodiš trudnoću?”

“Privatno.”

Izlazi na vrata i pita medicinsku sestru drskim tonom “Ko je ova Vesna Tarabić, ja o njoj ništa ne znam?”

Kažem da pogleda pod Blagić (jer, promijenih prezime).

“Ko te je poslao, gdje je uputnica? Gdje ti je napisano da trebaš?”

“Pa nisam znala da trebam imati napismeno, rečeno je da mogu u Laktažima u Domu zdravlja odraditi.”

“Gdje su ti epruvete?”

“Nisam znala da trebam uzeti, pitala sam medicinsku sestru juč…”(ne stigoh da završim, a htjedoh reći da sam pitala da li trebam nešto i da dobih negativan odgovor).

“Slušaj ti mene, mala, i ja bih radila u Beogradu nalaze, ali ne mogu.”

“Ali, nisam znala, rečeno mi je…”

“Ti ne možeš raditi kako ti hoćeš, pitam te gdje su ti epruvete, gdje piše da trebaš uraditi bris?”

Ne dajući da mi se iko više, ikad, tako obraća, ustajem i govorim: “Hvala što mi potvrdiste zašto je dobro što trudnoću nisam vodila kod Vas!”

Izašla sam u suzama, tresla sam se i nisam znala kuda dalje. Kome da se obratim? Kome da se žalim? Ovo me je iznenadilo. Neprijatno. Plačem, jer je neko uspio da me povrijedi. Doktorica. Ginekolog. Jadranka Pajčin.

Skrila sam se u obližnjoj prodavnici i plakala iza rafa. Bože, da li se ovo dešava?

Je l’ se to upravo doktorica Jadranka Pajčin izgalamila jer nemam napismeno? Jer i ona bi htjela u Beogradu, ali ne može? Jesam li ja problem? Žao mi je ako sam morala da znam šta sve trebam uraditi prije dolaska. Zato sam i pitala.

Da, pravdam se. Da, povrijedio me je takav pristup. Da, nisam očekivala da me iko tetoši, ali… Da, mislila sam da razumije da sam trudna i da mi je ovo potrebno pred porod.

Pitam se, opet, doktorice Pajčin, ko Vam je pokvario dan? Je l’ jedna trudnica? Da li neko od pacijenata prije? Jaoooo, pa juče je bio 14. novembar, Sveti Kozma i Damjan. Zaštitnik medicinara. Da niste možda trebali biti slobodni? Da niste možda očekivali neko milošte? Da Vam slučajno krivo sto sam privatno vodila trudnoću? Slučajno?

Ma ne vjerujem…Svašta. Pitam se, do kada ćemo mi pacijenti (znam da nisam jedina) da trpimo vaše (namjerno malim slovom) loše dane? Vašu glavobolju? Do kada da trpimo vaš bezobrazluk, grubost? Da vam kažem, niste jedini. Srećom!

I nemate pojma koliko sam srećna što sam kroz 9 mjeseci imala divnu doktoricu kraj sebe. Nemate pojma koliko sam srećna što postoji neko mimo vas, ko ne gleda ko su,odakle su i šta su pacijenti.

Hvala Bogu pa postoji neko ko je smiren bez obzira na sve.i ima strpljena. I dozvoljava da se pitanje završi. I ne priča o svojim željama, nego o svom iskustvu. Pričom smiri tako da svaki put izađem nasmijana.

Hoćete da vas napomenem da ste doktor? Da vam je (valjda) Bog dao da liječite i pazite žene? Hoćete da vam kažem da niste primorani da radite ono što ne volite? Ne, nemojte me uvjeravati da morate.

Mora se samo umrijeti.

I ja bih voljela prije da umrem nego da se ikad više pojavim u vašoj ordinaciji. Ne brinite, u ovom pismu, tekstu, dopisu, kako god ko hoće da shvati… neću da Vas vrijeđam onako kao Vi mene. Ali, budite sigurni da će malo šira populacija saznati za ovo.

Ovaj tekst, pri kojem ne mogu da obratim pažnju na kvačice na latiničnom pismu, dobiće Dom zdravlja Laktaši, medijske kuće, grupe građana i sve moguće grupe na FB koje se bave medicinom. Neka se proširi priča.

Neka znaju ko radi u Domu zdravlja. Neka znaju da ste bezobrazni, grubi, drski, neprijatni. I to prema trudnici.

Da, namjerno ponavljam, jer ako se ovako ponašate prema trudnici, kako li se tek ponašate prema djevojkama, ženama i bakama?

Žao mi je ako sam trebala da Vas počastim. Mogu to da ispravim. Donijeću Vam bombonjeru sa isteklim rokom. Da osjetite gorak ukus. Kao ja što ga imam i ja 24 časa poslije situacije sa Vama. Žao mi je što ne mogu da imam formu u ovome. Možda sam kakvu gadost od Vas i propustila da napišem. Tim bolje po Vas. Zaista, kakva ste Vi to osoba? Zar Vas nije sram? Jeste li savjesni? Je l’ možete da spavate? Znaju li Vaše kolege ko ste i kakvi ste sa pacijentima?

Pitala sam se da li da pišem o ovome. Možda je sramota, jer moram da spomenem da moram bris da odradim. I ne, nije. Dosta sam ćutala. Nadam se da neće i drugi više ćutati. Ne dam da me ućutkate. Dopustila sam da galamite na mene. Ne dopuštam da zaboravim na ovo. Želim da znaju ljudi. Moram da upotrijebim sljedeće riječi… Gadite mi se i kao ljudsko biće i kao žena. I kao doktor.

Nadam se da ćete do kraja mjeseca imati mnogo manje pacijenata. Nadam se da će Vas savjest izgristi do besvjesti. Nadam se da će Vam biti neprijatno. Nadam se da ćete me se sad sjetiti. Nadam se da ćete sad zapamtiti ko je Vesna Blagić Tarabić.

Vjerujem u Boga. Vjerujem u pravdu. Vjerujem i to me drži. Molim se. Pomolite se i Vi. Možda Vam Bog pomogne da postanete bolja osoba. Žena. Doktorica. Ginekolog. Možda.

(Banjalučanke)

Komentari

Plavi Telefon