Život počinje tek kada prestaneš da ugađaš drugima


Život počinje tek onda kada prestaneš da ugađaš drugima, pa ne ugađaš uvijek ni sebi.

U početku misliš da će ti to nešto donijeti, s vremenom se i navikneš na to, ali na kraju shvataš da takvim ponašanjem samo gubiš sebe. Gubiš svoje “ja” da bi zadovoljio mnoge druge koji ti se nikada neće otvoriti, koji nikada neće napraviti za tebe ono što bi ti napravio za njih.

Kada uđeš u taj začarani krug shvatiš na kraju da si vezan za razmišljanje drugih, pa čak i da zavisiš od njih.

Život počinje tek onda kada prestaneš da ugađaš drugima. U početku misliš da je ljudima do tebe stalo, ali vremenom ti ljudi u svom ponašanju stvarno pokažu koliko im je do tebe stalo.

Gubiš tako svoje snove jer moraš da se prilagođavaš njihovim snovima, gubiš tako svoje prave osjećaje jer ne smiješ povrijediti njihove, gubiš tako svoj stav jer ne smiješ da se suprostaviš njihovim, a onda se pitaš zašto si nesrećan.

Život počinje tek onda kada prestaneš da ugađaš drugima. Ali do toga treba doći, ponekad prođe pola života dok shvatiš tu jednostavnu istinu i pitaš se zašto nisi razumio prije.

Možda si mislio da to radiš zato što si čovjek velikog srca pa treba da pomažeš drugima, ali na kraju shvatiš da pomaganje nije ispunjavanje nečijih prohtjeva i svakojakih želja, i da je to što drugome činiš njemu potpuno svejedno pa ako ti nećeš potražiće novu žrtvu.

Treba jednom da počneš da gledaš sebe, razmišljaš iz perspektive vlastitoga srca. Tek kada počneš poštovati sebe, moći ćeš da poštuješ i druge. Potraži svoju sreću u mogućnostima koje ti život pruža dajući sebi šansu da svakoga dana počneš ispočetka koliko god da si juče pogriješio, piše Atma.

Ne moraš zadržati sve ljude koje sretneš u svom život, samo zadrži svoju jedinstvenost i originalnost i oni pravi će sa tobom ostati.

Komentari