22. 10. 2021.

VJEROVALI ILI NE: Operaciju kuka zakazali za april 2022.

Na listi čekanja za operacije katarakte u Kliničkom centru Vojvodine nalazi se 4.074 osobe, a onaj ko se ovih dana požalio ljekaru na problem, biće na operacionom stolu tek 2. decembra 2016. godine.

Situacija je teška i sa ugradnjom vještačkih valvula kod srčanih bolesnika. U Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, ovaj zahvat je pacijentu zakazan za kraj avgusta 2017. Da bi dobili pravu dijagnozu, građani se upućuju na snimanje skenerom i magnetnom rezonancom, ali i tamo moraju da provedu neko vrijeme na dugim listama. Recimo, na snimanje na magnetnoj rezonanci u KCS-u 851. pacijent na listi može da bude snimljen 29. decembra 2014. godine.

Pacijenti širom Srbije nalaze se na raznim listama čekanja na kojima provode u prosjeku po nekoliko godina. Iako se ljekari često pravdaju time da liste postoje i u mnogo bogatijim zemljama od naše, to svakako malo znači čovjeku kada mu se saopšti da će na intervenciju zbog problema koji ga muči čekati – jednu deceniju.

Profesor dr Slobodan Slavković, direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“, naglašava da je glavni problem što svakog mjeseca imaju od 15 do 20 odsto više bolesnika nego što u ovoj ustanovi može da se operiše. Dodatni posao im stvaraju takozvane revizione operacije, to jest pacijenti koji im dolaze zbog komplikacija nastalih prilikom intervencija u drugim bolnicama.

– U narednim mesecima biće više problema, jer većina ustanova u unutrašnjosti zemlje već duže vreme nema proteze za intervencije, pa prebacuju nama pacijente koje moramo da operišemo, a nisu na listi. Trenutno se kod nas čeka na intervenciju kolena godinu i po dana – dodao je dr Slavković.

Da li će novi pravilnik o listama čekanja, koji je pripremio Republički fond za zdravstveno osiguranje riješiti jednu od glavnih boljki srpskog zdravstva vidjeće se od Nove godine, kada počinje njegova primjena. Kako saznajemo, pacijenti više neće morati da lutaju od jedne do druge ustanove kako bi zakazali intervenciju, već će to raditi u domovima zdravlja. Tačno će biti određeno koja je dokumentacija potrebna za stavljanje na listu, kao i koliko se najviše može čekati na određenu proceduru. Na primjer, za određena snimanja na skeneru ili magnetnoj rezonanci, medicinari će morati da pruže uslugu u roku od tri, šest ili 12 mjeseci.

Kako ističe Zorica Borović, načelnik Odjeljenja za zdravstveno osiguranje i normativnu djelatnost u RFZO, više neće biti moguće da se neko stavi na listu i da čeka sedam, osam godina, jer koliko god da ovde nije riječ o hitnim zdravstvenim uslugama, one imaju ogroman značaj za život pacijenata. Više neće biti moguće da se neko preko reda stavi na listu, a pacijent neće moći da se prijavi na više listi u različitim bolnicama.

– Liste čekanja koje su do sada postojale imale su veliki broj nedostataka, jer su se ljudi nalazili na dve ili više lista, ili su se istovremeno nalazili na spisku, a da im je u međuvremenu pružena zdravstvena usluga što druga bolnica nije evidentirala. Bilo je dosta subjektivnosti u formiranju tih listi, ali i nekritičnog upućivanja na neke dijagnostičke metode poput slanja na snimanje magnetnom rezonancom i skenerom. Uvereni smo da ćemo novim pravilnikom te nedostatke rešiti.
Pravilnik je bitan zato što je na jedinstven način za sve zdravstvene ustanove u Srbiji u kojima se obrazuju liste čekanja, uređeni su kriterijumi i mere, rokovi i najduže vreme u kome treba da se čoveku pruži zdravstvena zaštita da bi ona imala efekta. Postigli smo još jedan efekat – antikoruptivnost u listama čekanja. To znači da će u stavljanje osobe na listu čekanja biti uključen ceo sistem zdravstvenog osiguranja, počev od pacijenta preko izabranih lekara u domovima zdravlja do bolnica gde osoba ide na intervenciju – kaže Borovićeva.

Izvor : Agencije

Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender