27. 10. 2020.
Berislav Blagojević: Pravo pitanje je šta ljudi čitaju, a ne koliko

Berislav Blagojević: Pravo pitanje je šta ljudi čitaju, a ne koliko

Berislav Blagojević: Pravo pitanje je šta ljudi čitaju, a ne koliko

Promocija se održava u holu Narodne i univerzitetske biblioteke RS u 19 časova. Blagojević je do sada napisao i izdao tri knjige : ”Lamentacija po Sofroniju”, ”Revolucionar” ,”Trebao sam biti riječ” (pjesme), a ovo mu je prvi roman.

Prošle godine dobio je stipendiju Fonda ”Borislav Pekić” za roman u nastajanju. Roman je, dakle, sada nastao, a Blagojević nam je odgovorio na pitanja o novoj knjizi i još ponečemu. Takođe, pročitajte koje je knjige preporučio čitaocima ”Kontakt radio” portala.

Za roman u nastajanju ”Tiši od vode” dobio si nagradu Borislav Pekić. U kojoj je fazi tada bio roman, koji, evo konačno predstavljaš publici?

Rukopis je tada bio u začetku, imao sam koncept, osnovnu ideju i desetak napisanih stranica. U toku pisanja otvorio sam i neke teme o kojima u to vrijeme nisam razmišljao, tako da je u međuvremenu došlo i do nekih nepredviđenih obrta.

Ovo je tvoj prvi roman. Kakva je razlika u doživljaju u odnosu na pisanje kraćih formi na koje si navikao čitaoce?

Roman nije obiman, a to potvrđuje da mi kratka forma odgovara. Nisam odstupao mnogo od tematika o kojima sam već pisao i koje su za mene važne, iako je stvaralački proces potpuno drugačiji i zahtjevniji. Nastojao sam da sažeto napišem ono što imam da kažem i da konačno ispričam priču koja me je dugo vremena progonila i tražila da bude ispričana.

Šta je tebi draže kao čitaocu: roman ili neka druga forma? Šta je danas popularnije?

Mislim da je za većinu čitalaca roman i dalje neprikosnoven, iako kratka priča postaje sve popularnija. Vjerujem da će afirmaciji kratke forme doprinijeti i činjenica da je ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade pisala upravo priče. Lično, bliže su mi pripovijetke i kratke priče, ali, razumije se, ne bježim ni od čitanja romana.

U kakvom stanju su izdavaštvo i književnost u RS i da li misliš da ljudi danas manje čitaju, ili je broj ljubitelja knjige u svakom vremenu sličan?

Mislim da je pravo pitanje šta ljudi čitaju, a ne koliko. U poređenju sa periodom od prije trideset godina, recimo, čini mi se da se čita podjednako, ako ne i više. Međutim, kvalitet onoga što se čita, promišljanje o pročitanom, uticaj koji knjige imaju na svije(s)t u značajnoj mjeri su umanjeni. Slična slika je i u RS. Imam utisak da se relativno mnogo objavljuje, ali da je kvalitet objavljenog (i tehničko-grafički i sadržajno) prilično loš. Uz to, (čitalačka) javnost nije privržena domaćim autorima, nedostaju adekvatna distribucija i reklama, tako da su ovdašnji stvaraoci i hinjova djela skrajnuti.

Šta misliš da li je internet promijenio stvari na bolje ili na gore – ako uzmemo sve u obzir?

Moje mišljenje je da internet ne predstavlja prijetnju za književnost. Elektronske knjige lakše „putuju“ i stižu do čitalaca. Štaviše, internet može biti i „produžena ruka“ štampanog izdanja (vidjeti, na primjer, izuzetan roman „Mi, izbrisani“ Slobodana Vladušića).

Uporedi sajamske-književne manifestacije kod nas i u inostranstvu?

Ne mogu. Zaista.

Da li su dostojno obilježene godišnjice rođenja Petra Petrovića Njegoša i Miloša Crnjanskog?

Ukoliko mislite da li su ovdje obilježene, onda je odgovor jasan – ne.

Preporuči publici na Kontakt radiju tri knjige

Najnovija zbirka priča Davida Albaharija „Propuštena prilika“, mini-memoare Kurta Vonegata „Čovek bez zemlje“ i knjigu priča Slobodana Bubnjevića „Strah od promaje“.

Tri domaće pjesme koje bi volio da čuješ na radiju

Smak – Šumadijski bluz
Nikola Vranjković – Sretenje
Hladno pivo – Par pitanja

Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender