28. 10. 2020.
Don Kihot protiv sistema: Čovjek koji je oborio 40 zakona pred Ustavnim sudom

Don Kihot protiv sistema: Čovjek koji je oborio 40 zakona pred Ustavnim sudom

Don Kihot protiv sistema: Čovjek koji je oborio 40 zakona pred Ustavnim sudom

Lični razlozi naterali Petra Šijana iz Beograda da počne opštu borbu protiv sistema. Predmet interesovanja su mu Zakon o eksproprijaciji, Zakon o građevinskom zemljištu, restituciji…

ako po zanimanju građevinski inženjer i bez pravnog znanja, Petar Šijan krenuo je pre dvadesetak godina u borbu protiv sistema. Na njegovu inicijativu, Ustavni sud do sada je poništio oko 40 zakonskih odredaba. Samo u Zakonu o legalizaciji – 16. Koliko je ukupno inicijativa podneo, kaže – ne zna. Uredno poslagane u fascikle, nosi ih u radnoj torbi, a ona je, uverili smo se – poteška.

Iz ličnog razloga, kako kaže, počeo je opštu borbu. Predmet interesovanja su mu Zakon o eksproprijaciji, Zakon o građevinskom zemljištu, restituciji… Posebno je ponosan, naglašava, što je pomagao i znanima i neznanima, onima koji su mu kucali na vrata i zvali telefonom.

Sve je, kako kaže za „Politiku”, počelo sada već davne 1986. ili 1987. godine, kada je Detaljnim urbanističkim planom, predviđeno da se njegova porodična kuća sagrađena između beogradskih ulica Vojislava Ilića i Grčića Milenka, sruši, a na njenom mestu izgradi zgrada. Na bespoštednu borbu za očuvanje očevine, ali i borbu za pravednije propise njega je, objašnjava, naterao Zakon o eksproprijaciji.

– U njemu se govorilo o „pravednoj naknadi” za eksproprisano zemljište. Kada sam počeo da čitam odredbe u vezi sa tim, zapanjio sam se. Ubrzo sam se udružio sa nekoliko pravnika od kojih sam tražio da mi pomognu. U Zakonu o eksproprijaciji navodilo se i da je razlog za eksproprijaciju opšti interes, odnosno izgradnja poslovnih i stambenih objekata. Opšti interes u našem zakonu u potpunosti se razlikovao od onoga što se pod njim podrazumevalo u nekim evropskim zemljama: izgradnja nacionalnog autoputa, železnice, proširenje akumulacionog jezera ili u slučaju neplaćanja poreza. Uvidevši kuda vodi primena ovog zakona, krenuo sam da „studiram” pravo na Institutu za uporedno pravo – priča Petar Šijan.

U želji da se izbori sa nepravdom koja je bila očigledna, on je sa komšijama krenuo u borbu. Zajedno su sakupili oko 1.600 potpisa, a onda zamolili sada pokojnog arhitektu Oliveru Đurić, poslanika, da ih zastupa u skupštini. Opravdala je ukazano poverenje. Zastupajući interese građana, koje je predvodio Šijan, tražila je da se naknada za oduzetu imovinu računa po njenoj tržišnoj vrednosti.

Šijanova borba se nastavila. Stupio je u kontakt sa sada pokojnim Zoranom Đinđićem, koji je u to vreme, 1992. godine bio poslanik sa Vračara. Zajedno su krenuli u odbranu ne samo zemljišta u Beogradu nego i na teritoriji čitave Srbije.

– Sa Đinđićem sam napravio „polugu za pritiskanje vlasti”. Išao sam u Ministarstvo finansija i tamo razgovarao sa mnogim ljudima. Svima sam pričao isto: da naknada za eksproprisano zemljište mora da bude tržišna. I uspeo sam. Onda sam počeo da se borim protiv toga da se zgrade i poslovni objekti ne smatraju opštim interesom. Otišao sam kod kolege Branislava Ivkovića, koji je bio ministar građevinarstva i zamolio ga da u tom smislu zastupa interese građana Srbije. Ivković je otišao kod tadašnjeg predsednika vlade Mirka Marjanovića, predočio mu ovaj predlog i to je za nekoliko dana ispravljeno. Iz Zakona o eksproprijaciji izbačeno je da se pod opštim interesom smatraju zgrade i poslovni prostori. Rušenje u Srbiji je prestalo, imovina je bila zaštićena. Posle silne borbe, 2001. godine uspeli smo da se izborimo da se eksproprisano zemljište plaća po tržišnoj ceni. Zasluga za to pripada meni – govori ovaj građevinski inženjer.

Sa svim ministrima, osim s Dragoslavom Šumarcem, kolegom sa fakulteta, kaže, lepo je sarađivao. Iako su se dogovorili da mu pomaže s obzirom na to da je kao ministar morao da brine i o temama koje nisu bile u njegovom domenu, a Šijan je već imao poprilično pravno znanje. Sada, ni do jednog ministra ne može da dođe.

Od devedesetih godina prošlog veka kada je počeo sa borbom, podneo je mnogo inicijativa. O nekima je odlučivano, a o nekim tek treba da bude. Nije najbitnije poništiti zakon, nego njegove odredbe koje su neustavne, kaže on.

– Bitno je napraviti bolje zakone. Ustavni sud je krajnja instanca. Prvo treba uticati na one koji pišu zakone, potom na skupštinu. Tek kada ne može ništa više da se uradi na redu je Ustavni sud – objašnjava „obarač zakona”.

(Politika)

Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender