27. 01. 2021.
ČAJ OD IRONIJE: Vidimo se na kraju računa

ČAJ OD IRONIJE: Vidimo se na kraju računa

ČAJ OD IRONIJE: Vidimo se na kraju računa

Piše: Nutricije

Tog ponedjeljka sam konačno sproveo u djelo davno donesenu i mojom varljivom savješću ovjerenu odluku da jutarnju kafu na poslu propratim čitanjem poezije. Dnevna štampa me smarala i nervozila više od kofeina. Ali sve to skupa sa cigaretama, činilo je jedan ritual, koji se ponavljao više od jedne decenije. I to je bio neki naslijeđeni ritual. Prekopirani. Streotipni. Prezirao sam ga, a time više sebe zbog njegovog hroničnog upražnjavanja. I kako sam sve duže bio uposlen u svojstvu novinara, ja sam sve manje čitao novine. Ali obrisi te, nazovi novinarske poze su se zadržali. Prvo bih otvarao stranicu sa horoskopom. A ovom fenomenu nisam imao pojma. I nikad me nije interesovao, pogotovo što se sve to oko zodijaka  kosilo sa mojim vjerskim i filozofskim uvjerenjima. Ali kao što je nikotin bio jači od mene, tako se i ova navika uvukla kao zemlja pod nokat strasnog igrača klikera.
O tome nisam vodio računa.

Eto, čudne profesionalne navike, pa i deformacije čovjek povuče godinama. A na kraju nizova godina stižu računi.

Srčući poslednji gutljaj prve jutarnje kafe, krajičkom pogleda spazih na podu pored šanka novčanicu od 10 km. Neko je plaćajući račun uvijek šarmantno nadrndanoj konobarici ispustio “cenera”. Ustadoh, podigoh crveni, olinjali, prilično izlizani komad papira i  upitah prisutne kolege, da nije slučajno neko vidio kome su ispale pare. Nekoliko sekundi gunđanja. Tajac.  “Poslednji je za šankom plaćao šef Kajiš“, sjeti se uvijek simpatično nadrndana konobarica. Prenuh se.  Pomislih, ako šefu računovodstva ovako ispadaju novci iz džepa, pukli smo načisto. A treba stezati kajiš. On, šef računovodstva, gospodin Kajiš je ovu rečenicu ponavljao kao mantru. Pa, kod njega nisi mogao račun ni za kafu da opravdaš.

Gotovo je.

Sjetih se Rajaka Petrova Noge, čije sam stihovane misli baš tog jutra uz baš tu kafu, čitao: “Nije sve propalao, kad propalo sve je”. Ali da šefu računovodstva moje firme ispadne 10 km? Da bilo kojem šefu računovodstva, bilo koje firme, bilo kojeg naroda ispadnu tako novci iz džepa? Da on bude toliko nesmotren u ova smutna vremena velike ekonomske krize? Pa zar nije on onaj koji vodi računa o računima. Zar nema on vođstvo nad računima. Hajde što ja nikad nisam volio račun. I šta ako ja nemam pojma o pojmu ili nekom društvenom ili prirodnom fenomenu? Ali on, bolan, mora da računa sa računima o računu. Što je previše, previše je. Pukli smo i tačka. I da nije propalo sve, propali smo. I opet tačka.

Šta ko kaže?

Ja kažem. Tako sam izračunao.  Živi bili pa se vidjeli na kraju računa.


ČITAJTE JOŠ OD NAŠEG NUTRICIJA:

ČAJ OD IRONIJE: Glutenisanje

Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender