15. 04. 2021.
Milo Lompar: Haško kriminalizovanje srpske kulture i tradicije

Milo Lompar: Haško kriminalizovanje srpske kulture i tradicije

Milo Lompar: Haško kriminalizovanje srpske kulture i tradicije

Pominjanje Gorskog vijenca u tužiočevim rečima – u okviru suđenja koja traju u Haškom tribunalu – ima za cilj da obezbedi sudsku podršku za institucionalnu promenu naše javne svesti. To je cilj koji – nažalost – oglašavaju i nosioci vlasti u našoj zemlji. Neophodno je – otud – kriminalizovati srpsku kulturnu i istorijsku tradiciju u najvećem mogućem stepenu. Kao najveći srpski pesnik, Njegoš je izuzetno pogodan za ovakvu nameru.

Koliko je sama namera lišena bilo kakvog realnog i umetničkog opravdanja, pokazuje nekoliko činjenica. Još 1952. godine, u Bečkom slavističkom godišnjaku, čuveni nemački slavista Alojz Šmaus stavio je motiv istrage poturica u logičan istorijski i umetnički kontekst problema renegata. Motiv renegata pripada evropskoj istoriji: od anabaptističkog holokausta (1528), preko španskog progona Mavara (1567), vartolomejskog pokolja (1572) do nemačkih ratova (1618-1648). Radnja Gorskog vijenca pripada tom istorijskom periodu, jer se odvija krajem sedamnaestog veka.

Francuski slavista Mišel Oben ukazao je, pak, na prisutnost motiva istrage – poznatog u svetskoj književnosti od Starog Zaveta i Ilijade – u književnosti Njegoševog vremena. Tako – kaže on – tragedija Sicilijansko večernje Kazimira Delavinje – čiji je osnovni motiv vezan za pokolj Francuza na Siciliji – izvedena je 1819, bila je prihvaćena aplauzima koji nisu prestajali za sve vreme jedne pauze između činova i ostala jedan od najuspešnijih komada u francuskom pozorištu XIX veka. To je vreme kada je napisan Gorski vijenac.

Ovi osnovni podaci, koje su davno osvetlila najveća imena evropske slavistike, sada se krivotvore u skladu sa aktuelnim političkim namerama. Tako Slavoj Žižek kaže da brđani opsedaju dolinu Sarajeva zato što su vođeni najčuvenijim stihom Gorskog vijenca. On kaže da je to stih: „Oro gnjezdo vrh timora vije/ jer slobode u ravnici nije“. Stih je toliko čuven da ga nema ni u Gorskom vijencu niti kod Njegoša. Jer, to je stih hrvatskog pesnika Ivana Mažuranića. Na takvom znanju počiva sadašnja svest.

Kada je na delu ovako drastično krivotvorenje činjenica, onda je reč o svesnoj političkoj i ideološkoj nameri, koja ima svojih zastupnika i u našoj javnosti i kojoj svakako pogoduje što se naša vlast – prošle godine – oglušila o obeležavanje 200 godina Njegoševog rođenja.

/Integralna izjava data Blicu 12. februara 2014. godine/

Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender