24. 01. 2021.
Zatvorena jedina banjalučka antikvarnica ‘Agora’

Zatvorena jedina banjalučka antikvarnica ‘Agora’

Zatvorena jedina banjalučka antikvarnica ‘Agora’

Vlasnik ove radnje Nedo Slavnić kaže da je nakon godina borbe za opstanak, na kraju ipak pobedila birokratija.

– Dugo vremena sam se borio da ova moja lična biblioteka, koju sam sa godinama pretvorio u kutak za druženje onih istinskih ljubitelja knjige, ne ode u zaborav. Borio sam se da knjige koje sam tolike godine skupljao ne završe u nekom podrumu, ali zahvaljujući ogromnim nametima koje sam morao godinama da plaćam, to se na kraju i dogodilo.

Presudile velike dažbine i kriza

Knjižaru sam zatvorio iz više razloga. Jedan od njih je to što se vlasnicima ovakvih i sličnih radnji nameću velike dažbine. Odvoz smeća plaćam skuplje od nekih velikih marketa, iako ja za nedelju dana ne skupim ni papirić.

Struja je bila toliko skupa da sam znao čitati u mraku da bih uštedeo koju marku. Dolazili su da vrše deratizaciju, iako mi ni dan-danas nije jasno zbog čega. Drugo je to što se broj kopirnica povećava, a i kiosci se polako pretvaraju u knjižare. Treće je i činjenica da narod i pored želje za dobrom knjigom, nažalost, nema para da je kupi – kaže Slavnić. Prema njegovim rečima veliki je broj ljubitelja knjige ne samo iz Banjaluke, nego i iz drugih gradova koji su dolazili u knjižaru i koji su bili jednako tužni kao i on kada su čuli da je knjižara zatvorena.

– Šteta je da jedan politički, kulturni i univerzitetski centar ne može da ima solidnu knjižaru u kojoj se može naći stara knjiga koja je urađena u platnu, koja ima zlatotip, a ne ove današnje knjige koje se prodaju na kioscima bez predgovora, bez korica… Danas je, nažalost, situacija takva da mnogo mladih ne zna šta su istinske vrednosti, gledaju rijalitije i truju se tim i sa druge strane situaciju da zbog birokratskih zavrzlama oni istinski knjigoljupci gube jedinu pravu knjižaru – dodaje Slavnić.

On dodaje da su u vremenu besparice retki oni koji kupuju knjigu, ali mu je drago što su ipak ti retki bili mladi i obrazovani ljudi.

– Drago mi je što su u knjižaru dolazili mladi ljudi koji su imali tačno izgrađena interesovanja i koji kada bi došli da kupe knjigu tačno znali šta traže. E, zbog takvih mi je žao što sam stavio katanac na radnju. Roditelji su ovde kupovali deci knjige za školu, studenti stručnu literaturu. U knižari su mogla da se nađu retka dela poput Žan Žak Rusoovih “O poreklu nejednakosti” i “Društveni ugovor”, knjige iz Geteovih sabranih dela koje potiču iz daleke 1700 i neke godine, “Istorija Rima” izdanje s početka prošlog veka, poznati časopisi poput “Letopisa Matice srpske”, “Književne kritike”, te najširi asortiman retkih stručnih knjiga od onih o pticama, crvima, mravima, do onih iz filozofije, književnosti, umetnosti, rečnika, enciklopedija koje nisu dostupne u gradskim bibliotekama i knjižarama – priča naš sagovornik.

Pored nekoliko hiljada knjiga na policama, u “Agori” su mogli da se vide retki predmeti poput stare pisaće mašine, broda izrađenog od rezbarenog drveta starog preko 100 godina, te čuvene LP ploče poput opere “Aide” s početka 20 veka.

– Sve to moglo je da se kupi po niskim cenama. Knjige su mogle da se kupe i za tri marke, neki retki rečnici koštali su oko 100 KM, ploče su koštale od 10 do 20 KM, gobleni 20. Prođite sada gradom, evo, kada kupujete poklon za 8. mart recimo, pa svaki onaj plastični bezvezni predmet skuplji je od retkih stvari koje sam ja prodavao u ovoj knjižari – zaključuje Slavnić.

(Pres.rs)

Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender