Kisindžer: Demonizacija Putina je alibi za odstustvo politike

Kisindžer: Demonizacija Putina je alibi za odstustvo politike

Kisindžer: Demonizacija Putina je alibi za odstustvo politike

Ukrajinsko pitanje prečesto se prikazuje kao konfrontacija: Ukrajina će se pridružiti Istoku ili Zapadu. Ali, da bi Ukrajina opstala i napredovala, ne smije da bude ispostava bilo koje strane na račun druge – ona bi trebalo da bude most između njih, napisao je u autorskom tekstu “Kako okončati ukrajinsku krizu”, koji je objavio Vašington post, bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.

Rusija mora da shvati da će nastojeći da Ukrajinu natjera da bude satelit i da pomjeri svoje granice, osuditi sebe na ponavljanje istorijskih grešaka u odnosima s Evropom i SAD. Zapad mora da razumije da Ukrajina za Rusiju nikada ne može biti samo neka strana zemlja. Istorija Rusije počinje sa Kijevskom Rusijom, podsjeća Kisindžer. A Evropska unija mora da prizna da je njeno birokratsko odugovlačenje i potčinjavanje strategije unutrašnjoj politici u pregovorima o odnosima Ukrajine sa Evropom pregovore pretvorilo u krizu.

Kisindžer konstatuje da su čak i tako slavni disidenti kao što su Aleksandar Solženjicin i Josif Brodski insistirali na tome da je Ukrajina integralni dio ruske istorije i Rusije.

Svaki pokušaj jednog krila Ukrajine da dominira onim drugim vodi u građanski rat ili raspad, ukazuje on.

Rusija ne može da nametne vojno rješenje a da sebe ne izoluje i to u vrijeme kada su mnoge njene granice nesigurne. Što se Zapada tiče, demonizacija Vladimira Putina nije politika; to je alibi za njen odsustvo, tvrdi Kisindžer i preporučuje četiri koraka za rješenje krize.

1. Nek Ukrajina odluči

Prvi je da Ukrajina treba da ima pravo da slobodno odluči s kim će se ekonomski i politički udruživati, uključujući i Evropu.

2. Dalje od NATO

Ukrajina ne treba da se učlani u NATO.

3. Model Finske

Ukrajina treba da slobodno formira vladu koja će biti u skladu sa voljom naroda. Mudri ukrajinski lideri treba da započnu politiku pomirenja između različitih dijelova države, za šta je dobro da se ugledaju na Finsku. Ta država ne ostavlja sumnje o svojoj snažnoj nezavisnosti i sarađuje sa Zapadom u većini oblasti, ali pažljivo izbjegava institucionalno neprijateljstvo prema Rusiji.

4. Veća autonomija za Krim

Konačno, Kisindžer ističe da pripajanje Krima Rusiji nije u skladu sa postojećim svjetskim poretkom. Ali, trebalo bi da bude moguće odnose Krima sa Ukrajinom postaviti namanje problematičnoj osnovi. Radi tog cilja, Rusija bi priznala suverenitet Ukrajine nad Krimom, a Ukrajina treba da osnaži autonomiju Krima na referendumu pod prisustvom međunarodnih posmatrača. Taj proces bi trebalo da otkloni bilo kakve dvosmislenosti oko položaja crnomorske flote u Sevastopolju.

Konačno, Kisindžer zaključuje da su ovo principi, a ne gotov recept. Rješenje koje ne bi bilo zasnovano na ovim ili sličnim principima ubrzalo bi konfrontaciju i to veoma brzo, zaključuje on.

Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender