28. 09. 2021.

Pad stranih ulaganja za deset odsto

BiH bilježi priliv od 478 miliona KM stranih investicija, što je za 10,4 odsto manje u odnosu na 2012. godinu, kada je evidentirano 533,8 miliona KM, upozorava direktor Agencije za promociju stranih investicija BiH /FIPA/ Jelica Grujić.

“U prethodnoj godini najznačajnije investicije bile su u EFT Rudnik i termoelektranu `Stanari`, `Mlijekoprodukt` – Kozarska Dubica, `Komsar enerdži` – Ugljevik, “Aneks” d.o.o. Banjaluka, `Zot” – Gradačac… naglašava Grujićeva u intervjuu Srni.

Iako je za prošlu godinu predviđan blagi porast priliva stranih direktnih investicija, analize pokazuju blagu tendenciju pada.

“Ulaganja po kvartalima u prošloj godini su bila: za prvi kvartal 301 milion KM, za drugi 146 miliona KM, dok su u zadnja dva kvartala evidentirani skromni iznosi neto finansijske pasive, i to 9,4 miliona KM za treći i 20,7 miliona KM za četvrti kvartal”, precizira Grujićeva.

Riječ je o preliminarnim podacima Centralne banke BiH sa procijenjenim zadržanim zaradama i ti podaci ne obuhvataju sve investicione aktivnosti, pa se do objavljivanja zvaničnih podataka za 2013. godinu mogu očekivati revidirani podaci i za prošlu i za prethodne godine.

Grujićeva naglašava značaj investicija u Stanarima i Ugljeviku i napominje da je EFT grupa na prostoru BiH prisutna od 2005. godine, kada su kao većinski vlasnik preuzela Rudnik lignita “Stanari” kod Doboja.

Tamo je otvoreno 150 novih radnih mjesta i radi više od 450 stalno zaposlenih, dok nivo proizvodnje premašuje 700.000 tona godišnje.

EFT je prvobitno bio registrovan sa kapitalom iz Danske, ali su u prošloj godini izvršili preregistraciju sa EFT “Holdings aps” iz Danske na kompaniju EFT “Internešnel investments holdings limitid” iz Velike Britanije, a obje kompanije su u sastavu EFT grupe.

Direktor FIPE podvlači da je izgradnja Termoelektrane “Stanari”, koja će proizvoditi oko dva miliona megavat-časova električne energije, najveći energetski objekat koji se gradi u posljednjih 25 godina na području BiH.

Početak radova je ozvaničen u proljeće prošle godine prema Ugovoru sa kineskom kompanijom “Dongfang elektrik korporejšn”. Dogovoreni kredit sa kineskim partnerima je ukupno 500 miliona evra, a završetak izgradnje bloka snage 300 megavata očekuje se 2016. godine.

“Ta elektrana će biti prva u BiH koja će u potpunosti koristiti savremene tehnologije i funkcionisati u skladu sa direktivama EU o zaštiti životne sredine”, naglašava Grujićeva.

Ukazujući na ulogu “Komsar enerdžija” Republike Srpske, ona navodi da ova grupa provodi dva velika projekta u BiH, a to su izgradnja Termoelektrane Ugljevik 3, instalisane snage dva puta 300 megavata i Hidroelektrane “Mrsovo” od 36,8 megavata.

Osnivač ove kompanije je “Komsar enerdži” sa Kipra i ovo je najznačajnije ulaganje izvršeno iz ove zemlje u BiH u posljednjih pet godina.

“Prema podacima Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, od ukupnih ulaganja sa Kipra u BiH, koja za period 2009 – 31. mart ove godine iznose oko 70 miliona KM, ulaganje u društvo `Komsar enerdži` Republike Srpske je oko 64,6 miliona KM”, precizira Grujićeva.

Prema njenim riječima, potražnja za električnom energijom u stalnom je porastu, pa samim tim i cijena struje raste, zbog čega je veoma bitno za svaku državu da bude nezavisna od uvoza električne energije, a od značaja je i za sve potencijalne investitore kojima je za rad neophodna električna energija.

“Što se tiče zemalja jugoistočne Evrope, evidentna je zainteresovanost Kine da investira u velike energetske i infrastrukturne projekte. U tom pravcu Kina ima i posebnu kreditnu liniju sa veoma povoljim uslovima upravo za projekte u zemljama centralne i istočne Evrope u iznosu od deset milijardi dolara” – navodi Grujućeva za Srnu.

Ona upozorava da su je otežavajuća okolnost – poslovni ambijent u BiH, a karakterišu ga duge i komplikovane procedure, nejasna i netransparentna legislativa, birokratski pristup rješavanju otvorenih pitanja, što su samo neki od problema sa kojima se, generalno, suočavaju svi investitori.

Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender