09. 12. 2021.
Matija Bećković: Ponos u Srbiji pominjemo samo pred gej paradu

Matija Bećković: Ponos u Srbiji pominjemo samo pred gej paradu

Matija Bećković: Ponos u Srbiji pominjemo samo pred gej paradu

Ako dobro brojim, ovo su mi četvrta sabrana dela. Prva u šest, pa redom: u sedam, u devet i dvanaest knjiga. Po toj formuli sledeća će biti u petnaest, a ko zna koliko će ih se ispiliti do kraja, kaže Bećković za Novosti.

* Znači, biće još stihova iz vaše pjesmarice?

– Ne treba se tome čuditi kad ništa drugo i ne znam da radim. Mada me još poneko upita: “Pišeš li još?” i “Sastavljaš li nešto?”. Pisati i češati se – samo treba početi!

* Može li se, čitanjem ovih pjesama, od najranijih do novih, rekapitulirati i jedno vrijeme i promene kroz koje ste prošli i vi, ali i čitavo društvo?

– Rođen sam u prvoj polovini prošlog veka. Od tada do danas se toliko toga promenilo da se u suštini nije promenilo ništa. Zato nije teško izvršiti ni rekapitulaciju protekle epohe. Ta večnost se može izmeriti i ilustrovati na mnogo načina. Recimo, brojem kupljenih i promenjenih šporeta.

* Je li ovo, ipak, nagovještaj da ste stavili tačku na jednu epohu i da se okrećete novim temama i inspiracijama?

– Kao što je to inače slučaj sa sabranim delima. Bilo čijim. Nema se kud nazad. Nikad nije loše da se saberemo. A lakše i brže se sabira ako ima šta da se sabere.

* Ponovo smo, po ko zna koji put, pogođeni dubokom i sveobuhvatnom krizom, ali i reformama… Koliko su to povoljni uslovi za pesnike?

– Poezija je i inače poznata kao visoko profitabilna privredna grana. Za razliku od finansija, građevinarstva, bankarstva, agrara – za poeziju važi lozinka: “Što gore to bolje!”. To je podjednako nadrealno zanimanje, sa sličnim vrstama izazova koje imaju vozači kamiona samoubica.

* Mnogi lingvisti i pisci kritikuju “prljanje” srpskog jezika tuđicama i tehnološkim izrazima, a vi kao da ste se prilagodili pa ih obilato koristite u poemama “Kad budem (još) mlađi”…

– Forever young. Ostati zauvek mlad, kao što kaže pesma grupe “Alfavil”, Bernarda Lojda. Šta će pesnik kad mu je dužnost da služi jeziku koji iz njega ne izlazi, nego kroz njega prolazi.

* Koliko je pisana i štampana reč izgubila vrednost u vremenu „Tvitera“, „Fejsbuka“ i digitalnih komunikacija?

– Nije izgubila ništa. Ovo je vreme neverbalne poezije. Vek simbola. I ta medalja ima dve strane.

S jedne strane, reč je sa „Tviterom“ i „Fejsbukom“ dobila na brzini, konciznosti, dostupnosti, sveprisutnosti. Kratko i jasno. Reci brzo, štedi gigabajte.

S druge strane, efekat silnih mogućnosti tehnologije je da nam se čini kao da smo svi zgurani u jedan ćumez. I umesto raskošnog bogatstva različitosti nastalo je carstvo sivila jednog iskustva i raspoloženja. Kao da svi čučimo u istoj zagušljivoj prostoriji – kako su to već mnogi ne samo uočili nego i osetili na vlastitoj koži.

* Kako, 100 godina posle Gavrilovog metka, gledate na geostratešku poziciju Srbije koja je ponovo prikleštena između interesa Zapada i Istoka?

– Dok pršte meci na sve strane i paljba ne sustaje, kad malo-malo na nekom izletištu neko postrelja sve učesnike, ili u nekoj učionici pobije đake, stvara se utisak da je Gavrilov metak jedini koji je ikada ispaljen. Zbog tog, jednog jedinog metka, njegov narod je do dan-danas pod rafalnom paljbom iz različitih oružja. I ti mitraljesci se plaše da nas ne bude više nego što ima metaka u sanducima na kojima piše “ne štedi municiju”. Ali, dok je Srbije neće biti besposleni.

* Može li Srbija da ostane vojno neutralna kad se otvaraju veliki globalni frontovi? Hoće li nam dopustiti da ne uđemo u NATO?

– Za male narode bi bilo prikladnije da se umesto NATO uvede NE-TO! To bi mogao biti poseban brend u okviru NATO saveza. Otkad su čuli da smo dobili ona tri akumulatora i da naši avioni mogu čak i da lete, postali su alavi i odmah poželeli da postanemo deo tog neprobojnog odbrambenog štita.

U svakom slučaju, došlo je vreme da ko god nema atomsku bombu, nema čemu da se nada. To se odnosi i na narod i na pojedince.

* Kako Srbija da sačuva Kosovo kad separatistički pokreti jačaju u svetu? Da li nam svetsko prepakivanje i komešanje ide u prilog ili nas opet čeka neki “metak lutalica”?

– Sudbinu Kosova odlučiće – Pravda. I to ona jedna jedina, univerzalna, koje nema, ali će doći. Pravo jačeg porazilo je pravdu, a ta pravda nikad nije trajala večno, pa neće ni sada. Sve će doći na svoje mesto. U našem veku na naše oči na Kosovu je poginulo međunarodno pravo. Povučena je noga, izmaknut je stub nosač i poredak sveta se rušio kao kula od karata. Na početku beše Kosovo. Haos koji je potom nastao sada je u punom jeku. Kosovo je postalo pravilo. Zaludu su tvrdili da će biti presedan i izuzetak. Kažu Krim, a misle Kosovo. Znaju da je Kosovo, ali što tu istinu više kriju, zabašuruju i poriču, ona sve više izlazi na videlo. Prvo je Srbiji oteta njena sveta zemlja i čitav svet je uzeo pravac koji vodi do sve dubljeg ćorsokaka.

* Šta nam se desilo sa kulturom dok smo napredovali ka Evropskoj uniji? Očekujete li neko pregovaračko poglavlje i na tu temu?

– Stvara se utisak da najveći duhovi Evrope nisu ispunili mnoge tačke iz poglavlja koja su predviđena za ulazak u EU. Duha i dara nema među uslovima za ulazak. Čini se da ni Šekspir, ni Dante, ni Mikelanđelo, ni Gete, ni Bodler, ni Bah, ni Tomas Man ne ispunjavaju sve predviđene uslove i ne znam po kojim sve tačkama kog poglavlja treba da se poprave i koriguju. Da ne govorimo o Puškinu, Tolstoju, Dostojevskom, Čajkovskom, Mendeljejevu, Pavlovoj, Ejzenštajnu, Tarkovskom, Solženjicinu, koji moraju još mnogo da rade na sebi da bi bili Evropljani. A o Svetom Savi, Njegošu, Tesli, Pupinu, Milankoviću, Mokranjcu, Dučiću, Andriću, Slobodanu Jovanoviću – nema ni govora.

* Zašto su Srbe godinama optuživali za jako antievropsko rapoloženje kad nemamo nijednu parlamentarnu stranku koja nije za put ka EU?

– Voleo bih da nisam u pravu, ali mi se čini da smo više nastrojeni antisrpski nego antievropski. Zato nas za ovo prvo nedovoljno hvale, a za drugo previše prekorevaju.

* Sudeći po javnom i medijskom tretmanu, čini se da je Parada ponosa pitanje svih pitanja u Srbiji… Zašto se stiče takav utisak?

– Ponos se u Srbiji već duže vreme spominje samo kad je reč o gej paradi. Gledano čisto sa lingvističke tačke, to je velika stvar i dragocen doprinos. Mislim da pohvalu i priznanje u Srbiji zaslužuje svako ko se bilo čime ponosi i zbog bilo čega paradira. Kome je god do časti i ponosa to mora priznati i ne bi smeo zaboraviti. Samo treba paziti da se ta reč ni slučajno ne piše ćirilicom da je Rusi ne bi pogrešno razumeli i čudili se što ponos traje nedelju dana i to po ulicama.

NAŠI ŠAMPIONI SE NE ZNOJE

* Jesu li Novak Đoković i košarkaši naši unikati i izuzeci ili nam je suštinski svojstveno da budemo šampioni?

– Naš problem je u tome što bismo svi hteli da budemo šampioni, a da se ne zamaramo i da nas ništa ne košta. Svak bi mogao biti Đoković da od malih nogu krene da po ceo dragi dan zamahuje reketom i vodi računa o svakom zalogaju. Naši pravi šampioni se nisu nikad oznojili, kamoli pripremali i trenirali. Rodila majka. Nikad nisu prstom mrdnuli, a ne znaju šta će od slave i bogatstva. Jedini problem koji imaju je kako da izbegnu porez i gde da smeste tolike trofeje.

PIŠEM U DVA SVETA

* Govorili ste da su društvene mreže puno izgubile pošto Duško Radović ne živi u njihovom vremenu. Znate li da se i vi i Duško svakodnevno citirate na njima?

– Čuo sam da imam jedanaest fejsbuk-profila, ali nijedan nije moj. Šta se lepše poželeti može. Obaveštavaju me da još postojim i u ovom i u onom svetu. Tako je ispunjen onaj davnašnji san da te izdavač nagradi za minuli rad i iznenadi knjigom a da prethodno nisi morao ni da je napišeš.

IVO ANDRIĆ

Već je bio u poodmaklim godinama

Kad su ga posetila dva agenta

Noseći poruku

Da je krajnje vreme

Da se upiše u Komunističku partiju

Ja sam se čudio

Da se toga niste i ranije setili

Rekao je potpisujući pristupnicu

Redovno je plaćao članarinu

I nije izostao ni sa jednog sastanka

Ali nikad nije izgovorio nijednu reč

A zato su ga i zvali

Matija BEĆKOVIĆ

(Novosti)

Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender