28. 09. 2021.
London i Berlin: Nudimo BiH fondove EU, ako se političari pismeno obavežu na reforme

London i Berlin: Nudimo BiH fondove EU, ako se političari pismeno obavežu na reforme

London i Berlin: Nudimo BiH fondove EU, ako se političari pismeno obavežu na reforme

Zaključak je to otvorenog pisma koje su građanima BiH uputili ministri inostranih poslova Njemačke i Velike Britanije, zemalja koje imaju istoriju jakog angažmana u Bosni i Hercegovini.

Ovo obraćanje građanima dolazi u vrijeme kada se u Berlinu održava regionalna Aspen konferencija na kojoj učestvuje i ministar vanjskih poslova BiH. Da li će ovaj iskorak diplomatija dviju evropskih zemalja ubrzati proces pridruživanja ovisi od političke volje novoizabranih zvaničnika.

Pročitajte otvoreno pismo građanima BiH:

Hiljade vas je 12. oktobra izašlo na birališta širom Bosne i Hercegovine kako biste glasali za političke stranke i vođe koji će predstavljati vas i vašu zemlju naredne četiri godine. Te četiri godine će biti odlučujuće za budućnost Bosne i Hercegovine, za sve njene različite narode. Da bi se ta budućnost učinkovito uobličila, neophodno je brzo formiranje vaše vlade, kao i da ona sebi odredi za prioritet rad na konkretnim reformama sa ciljem stabilizacije ekonomije i stvaranja uslova za razvoj. Mi smo juče, na konferenciji u Berlinu, stavili na sto novi prijedlog osmišljen da obnovi EU perspektivu vaše zemlje kao i da pomogne pri fokusiranju djelovanja vaše dolazeće administracije.

Njemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo imaju istoriju jakog angažmana u Bosni i Hercegovini. Mi želimo da vi uspijete i želimo da vas vidimo kao članicu Evropske unije, njene evropske porodice. Međutim, samo je jedan put ka Evropskoj uniji – putem reformi koje će pomoći Bosni i Hercegovini da dostigne standard upravljanja i ekonomskog razvoja zemalja članica EU.

– Pismenom izjavom kojom se obavezuju na sprovođenje institucionalnih reformi na svim nivoima države, koje su osmišljene da je učine funkcionalnijom i omoguće joj da efikasnije radi sa EU; i

– Prihvatanjem obaveze da će sa EU dogovoriti mapu puta za široki plan reformi putem kojeg će Bosna i Hercegovina napredovati na putu pridruživanja EU, uključujući i implementaciju Kopenhaških kriterija, političkih i ekonomskih. Reforme koje predlažemo su usko vezane za Sporazum za rast i zapošljavanje (Compact for Growth) koji je objavljen početkom ove godine.

Ako vaši političari ovo urade, onda ćemo mi zauzvrat od Evropske unije tražiti da, nakon dugog kašnjena, na snagu stupi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, tako da BiH može imati koristiti od prijeko potrebne finansijske investicije koje ga prate. Nakon toga, biće potrebno da vidimo poduzimanje konkretnih koraka na mapi puta, koji trebaju uključivati poboljšanje funkcionalnosti i učinkovitosti vlade, te implementaciju ekonomskih reformi.

Zašto je ovo važno? Zato što mi mislimo da nema više vremena za gubljenje. Ekonomska situacija u vašoj zemlji je izuzetno zabrinjavajuća.

Da budemo jasni, ovo nije čin međunarodne zajednice kojim nameće nove zakone u BiH. Ne želimo se vraćati u vrijeme kad su se zakoni i odluke donosili po međunarodnom nalogu.

Želimo da demokratski sistem Bosne i Hercegovine učinkovito funkcioniše. Želimo da vaša zemlja bude nezavisna i jaka. Želimo da vaša nova vlada ide prva na ovom putu i vodi, a mi ćemo biti darežljivi u pružanju podrške onima koji odrede put ka boljoj budućnosti.

Ovaj pristup ne mijenja uslove pristupanja Evropskoj uniji i ne predstavlja smanjenje standarda. Ako Bosna i Hercegovina želi da se pridruži Evropskoj uniji i ako želi uživati pogodnosti članstva, onda će morati ispuniti uslove za članstvo koji vrijede za sve buduće članice. To uključuje i rješavanje pitanja prava manjina koje je istaknuto u slučaju Sejdić – Finci, što je važno pitanje koje će Komisija razmotriti kada se bude očitavala po pitanju aplikacije Bosne i Hercegovine za članstvo.

Reforme koje tražimo su one koje će imati praktičan i pozitivan učinak na ljude širom zemlje. To su reforme za sve, ne samo za nekolicinu. Njihov cilj je otvaranje novih radnih mjesta u privatnom sektoru što bi pomoglo da se smanji egzodus mladih i otvore nove mogućnosti za stvaranje blagostanja.

Bosna i Hercegovina i njeni građani ne zaslužuju ništa manje od ovoga i ništa manje nego što su njeni susjedi u Hrvatskoj postigli, i na čemu Srbija i Albanija uspješno rade. Mi smo ubijeđeni da je to ono što velika većina građana Bosne i Hercegovine želi: funkcionalnu, učinkovitu zemlju koja napreduje na putu pristupanja Evropskoj uniji.

Ali mi ovo ne možemo uraditi sami. Trebaju nam partneri u Bosni i Hercegovini sa vizijom i osjećajem odgovornosti, vođe kojima je cilj opšta dobrobit, a ne samo prividna dobrobit za njihovo izborno tijelo.

Vi, kao građani ove zemlje, takođe imate ulogu u tome. Vi ste ti koji ste vašim političarima dali mandat i vi ste ti koji ih trebaju usmjeriti i smatrati ih odgovornim. Bosni i Hercegovini treba više radnih mjesta i pravde, manje korupcije i kriminala, bolje zdravstvo i obrazovanje – i funkcionalan politički sistem koji može dovesti do ostvarenja ovih ciljeva. Još uvijek ima vremena da se Bosna i Hercegovina preobrazi i da postane integralan dio Evrope, da svojim građanima, bez obzira na njihovu etničku pripadnosti, ponudi dobro upravljanje, pravdu, sigurnost i prospetitet. Vrijeme je da se počne raditi.

Šefovi diplomatija Britanije i Njemačke iznijeli su ovaj prijedlog na konferenciji ministara spoljnih poslova Jugoistočne Evrope, koja je danas održana u Berlinu, a čiji su oni domaćini, preneo je Rojters.

“Želimo da uspijete – i želimo vas kao članicu Evropske unije i evropske porodice”, navodi se u otvorenom pismu britanskog šefa diplomatije Filipa Hamonda i njegovog njemačkog kolege Frank-Valtera Štajnmajera.

“Međutim, postoji samo jedan put kao EU – kroz reforme koje pomažu BiH da dostigne standard upravljanja i ekonomskog razvoja država članica EU”, upozorili su oni.

Hamond i Štajnmajer su izrazili uvjerenje da “nema vremena za gubljenje”, pošto je ekonomska situacija u BiH veoma ozbiljna.

U njihovom prijedlogu se od BiH traži da se pisanim putem obaveže na institucionalne reforme na svim državnim nivoima, što će je učiniti kompatibilnijom sa EU.

London i Berlin, takođe, traže od Bosne da usaglasi agendu za šire političke i ekonomske reforme koje će je približiti pristupnim kriterijuma evropskog kluba.

Zauzvrat, Britanija i Njemačka će nastojati da zadobiju podršku evropskih zemalja za odobravanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH, čime bi joj se odobrila i pretpristupna novčana sredstva EU u svrhe pospješivanja daljih reformi.

Britanski Forin ofis je saopštio da se nada da će to biti odobreno na sastanku šefova diplomatija EU 12. decembra.

“Ako BiH želi da se pridruži EU i da uživa sve prednosti članstva, onda će morati i da ispuni uslove za članstvo koji se primjenjuju na sve buduće članice”, poručuju u pismu šefovi diplomatija Britanije i Njemačke.

Britanska agencija ocjenjuje da London i Berlin očito imaju namjeru da iskoriste nedavno održane izbore u BiH kao priliku da podstaknu reforme “mašući šargarepom u obliku fondova EU i stavljajući ekonomiju ispred političkih reformi”.

Reforme iziskuju sporazum svih stranaka, dok se reizabrani lider Republike Srpske Milorad Dodik, koji se zalaže za labavu konfederaciju između RS i FBiH, snažno protivi jedinstvenijoj državi, napominje Rojters.

Međutim, s obzirom na to da je ekonomija BiH posustala i oslanja se na pomoć Međunarodnog monetarnog fonda kako bi popunila rastući budžetski deficit, Britanija i Njemačka se nadaju da bi privlačnost pristupa fondovima EU i, eventualno, njenom jedinstvenom tržištu od 500 miliona ljudi, mogla da pospješi institucionalne promjene u BiH, zaključuje britanska agencija.

Hamond: Divim se entuzijazmu balkanskih država

Šef britanske diplomatije Filip Hamond rekao je danas da se divi entuzijazmu balkanskih država koje pokušavaju da postanu članice Evropske unije, ali da smatra da bi taj entuzijazam bio još jači ukoliko bi EU sprovela reforme koje želi Velika Britanija.

“Mislim da je fantastično to što, uprkos potrebi za reformama i ozbiljnim manama u postojećoj strukturi, ima mnogo država kandidata koje kucaju na vrata”, rekao je Hamond na panelu u Berlinu, s ministrima spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana.

“Koliki bi tek taj entuzijazam bio kada bi se Evropa reformisala, imala šire poglede i postala konkurentan igrač na polju svjetske ekonomije, obezbijedila poslove za svoje ljude i pobrinula se za mlade što, ruku na srce, sad ne radi”, dodao je šef britanske diplomatije.

Hamond je rekao i da je pogrešno tvrditi da britanski premijer Dejvid Kameron želi Britaniju van Evropske unije, preneo je Rojters.

“Prema našoj čudnovatoj formi demokratije, on (Kameron) nema načina da spriječi druge da kažu šta misle, naročito kada neki od njih dostignu 18 odsto u istraživanju javnog mnjenja”, zaključio je Hamond.
Lagumdžija pozdravio inicijativu

Zamjenik predsjedavajućeg Savjeta ministara i ministar spoljnjih poslova Bosne i Hercegovine Zlatko Lagumdžija učestvovao je na 6. Aspen konferenciji ministara vanjskih poslova jugoistočne Evrope, koja je danas održana u Berlinu u organizaciji Aspen Institute Germany.

Tokom boravka u Berlinu Lagumdžija se sastao sa ministrom spoljnjih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Sjeverne Irske Filipom Hamondom, s kojim je razgovarao o inicijativi Ujedinjenog Kraljevstva i Njemačke, koja predstavlja konkretizaciju novog pristupa Evropske unije prema BiH, definisanoj u aprilu ove godine. Ona sadrži potrebne reforme kako bi se otkočio EU integracijski proces BiH, saopšteno je iz Kancelarije za odnose s javnošću Ministarstva spoljnjih poslova BiH.

O inicijativi Ujedinjenog Kraljevstva i Njemačke, kao i o potrebnim reformama, Lagumdžija je razgovarao i sa ministrom spoljnjih poslova Savezne Republike Njemačke Frankom-Valterom Štajnmajerom.

Lagumdžija je pozdravio inicijativu Londona i Berlina koja je usmjerena na ekonomske reforme, vladavinu prava i funkcionalniju državu. On je naglasio da sadržaj i obaveze ključnih aktera budu što preciznije kako bi nove vlasti odgovorno pristupile reformskim procesima.

Tokom sastanka sa ministrom Hamondom, Lagumdžija je naglasio da je bitno da se EU integracijski procesi u BiH vrate u institucije države kako bi se osigurala njena funkcionalnost, a ujedno i odgovornost nosioca vlasti za kompletan proces.

Sagovornici su se složili da je nužno da stranke pobjednice izbora u BiH što prije formiraju vlast na način da vladajuća većina bude formirana na osnovu čvrstog opredjeljenja za provedbu brzih i efikasnih reformi.

BiH treba što hitnije otvaranje novih radnih mjesta i ekonomski razvoj, te ispunjavanje poglavlja 23. i 24. pravnog nasljeđa EU o vladavini prava, kao i jačanje funkcionalnosti i administrativnih kapaciteta države.

U tom smislu Lagumdžija je naglasio da je od posebne važnosti uspostava efikasnog mehanizma EU koordinacije koji će omogućiti intenziviranje aktivnosti na ispunjavanju uslova koji stoje pred BiH kada je u pitanju približavanje BiH EU.

U okviru širih ustavnih i strukturnih reformi ostaje obaveza rješavanja provedbe presude ”Sejdić-Finci”.

Ove stavove Lagumdžija je izložio na sesiji posvećenoj revitalizaciji reformskih procesa u BiH na kojoj su zajedno učestvovali i ministri spoljnjih poslova Njemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Republike Hrvatske i Republike Srbije, Frank-Valter Štajnmajer, Filip Hamond, Vesna Pusić i Ivica Dačić.

Lagumdžija je na Aspen konferenciji učestvovao na poziv ministara spoljnjih poslova Savezne Republike Njemačke i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Sjeverne Irske Štajnmajera i Hamonda.

Na Konferenciji su učestvovali i ministri spoljnjih poslova zemalja zapadnog Balkana, predstavnici njemačkih institucija, Sjedinjenih Američkih Država, Savjeta za regionalnu saradnju (RCC) te nevladinih organizacija i uglednih kompanija.

(Agencije)

Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender