Drago Drobac: Neki su dali krv preko 100 puta i hrane se u javnoj kuhinji

Drago Drobac: Neki su dali krv preko 100 puta i hrane se u javnoj kuhinji

Drago Drobac: Neki su dali krv preko 100 puta i hrane se u javnoj kuhinji

Osim redovnog davanja, 55. godišnjeg Dragu znali su proboduti u sred noći jer je krv nekome bila hitno potrebna. I odazivao se, zavrtao rukav, niz crijevo je tekla dragocjena tečnost ”pravo u nečije srce i krvotok”.  Od 100,000 dobrovoljnih davalaca u evidenciji RS, samo 400 ih ima najrjeđu – AB negativnu grupu. U Banjaluci 30-ak, pisali su nedavno mediji kada su otkrili Dragu, ali kao i svaka priča i ova je trajala ”dva dana”.

U intervjuu za Konakt radio Drago je pričao o najljepšem – o motivima za davanje krvi nepoznatim ljudima, ali i o onim stvarima koje se ne uklapaju u ružičastu sliku.

– U prvim davanjima kada upoznaš ljudi kojima si pomogao i njihovu rodbinu, kada vidiš poslije da je živi i zdrav iako mu je život visio o koncu, to “hvala” koje on kaže ili to piće koje se s njim popije je nešto što se ne može platiti. Veliki broj tih ljudi sretnem, neki se jave, ali ima i onih kojima pomogneš, spasiš mu prijatelja, a on iz čekaonice nestane.

Mi smo čuli da se krv mora uvijek davati kad se jednom počne, a gospodin Drobac nam je pojasnio kako to funkcioniše

– Čovjek ne smije naglo odjednom prestati davati krv, nego postepeno. Ja, recimo, dajem četiri puta, a kada bih htio jednog dana prestati onda bih smanjio na tri pa na dva, jedan i onda stop!  A kada je stop, znači – narušeno je zdravlje.

Ovaj humanista, međutim, ima svoje probleme. Njemu ne treba donator, ali bi mu dobro došlo, recimo, da ima zdravstveno osiguranje kako bi mogao popraviti zube.

– Ja radim u privatnom preduzeću. Prijavljen sam, ali gospodin kod kojeg radim neredovno uplaćuje zdravstvene doprinose. Htio sam da riješim neke zdravstvene probleme koje bih mogao besplatno uz ovjerenu zdravstvenu knjižicu (popravka zuba, vilice). Međutim, moj poslodavac nije dvije godine uplatio zdravstveno osiguranje i badava mojih 70 davanja krvi jer nemam nikakva prava da uradim ono što bih htio.

Drobac predlaže državi da se pobrine za ljude koji su krv dali više puta – 70, 80, 100 ili 120 puta – valjda bi se za njih mogao osigurati jedan vid socijalne pomoći, smatra on.

– Možda 100 ili 150 KM, nebitno. Neki ljudi koji su preko 100 puta dali krv, hrane se na loncu javne kuhinje .

Drugo, bilo bi dobro da neko od narodnih poslanika predloži šta sa onim ljudima koji se žele liječiti , a nemaju zdravstvene knjižice. I bilo bi lijepo da bar jednom godišnje neko iz Vlade napravi druženje sa davaocima krvi da čuje šta su dobro uradili, ali da sasluša njihove probleme i slično.

Za kraj, da ponovimo jednu od nus-pojava darivanja krvi, koji je uočio Drago Drobac:

”Od toga se čovjek osjeća ljepše.”

Radijsku (audio) varijantu intervjua poslušajte ovdje:

(MOJ KONTAKT)

Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender