01. 10. 2020.
Đokovićev dres – poslednja životna želja

Đokovićev dres – poslednja životna želja

Đokovićev dres – poslednja životna želja

Devetnaestogodišnja Japanka koja je u naletu velikog cunamija pre četiri godine izgubila roditelje i sada, obolela od raka krvi, leži na samrtnoj postelji, bori se da poživi još toliko koliko je potrebno da odgleda sve nastupe svog teniskog idola Novaka Đokovića na turniru u Vimbldonu.

Na zelenim terenima Vimbldona ovih dana ponovo se odvija uzbudljiva sportska drama sa mnogo preokreta, podviga i padova.

Međutim, za sve osim za one one koji direktno učestvuju u sportskim okršajima, prava drama se odvija na ratištima, u izbegličkim kampovima, u područjima pogođenim prirodnim nesrećama, a u stabilnijim društvenim i klimatskim uslovima – na radnom mestu, u bračnoj zajednici i bolnici.

Da se istinska drama dešava upravo tu znamo zato što okršaji na sportskim terenima, mada umeju da nas ispune velikom radošću i silnim ponosom, te obaviju razočaranjem i tugom, u principu ne ostavljaju dublji, trajan trag i ne prouzrokuju neopozive posledice kao bitke na pomenutim životnim pozornicama.

Sportska i životna drama, međutim, ponekad se isprepletu.

Tomoka Sumitanji je izgubila oba roditelja, nekoliko rođaka i dečka u kojeg je bila zaljubljena u naletu velikog cunamija 11. marta 2011. godine. Sa roditeljima, talasi su odneli i njenu kuću u lučkom gradiću Kesen Numa i sve fizičke uspomene na porodicu i život koji je do tada imala.

A u tom životu njoj je mnogo značio tenis. Trenirala je u lokalnom klubu i igrala tenis amaterski, kada je veliki cunami udario na njen zavičaj.

Sada, u dvadesetoj godini života, onemoćala od opake bolesti, ona leži očekujući skori, neizbežan kraj u bolnici u Tokiju. I bori se da poživi još toliko da može da odgleda sve nastupe svog teniskog uzora Novaka Đokovića na turniru u Vimbldonu.

Tomoka je u takvom stanju da više ne može da proguta ništa osim tečnosti i ne želi da je iko vidi. Najveći deo dana provodi spavajući zbog opšte slabosti organizma i uticaja snažnih lekova.

Zato smo porazgovarali sa njenim starateljem, ujakom, koji ju je nakon pogibije roditelja i zvanično usvojio.

“Tomoka ceni Keija Nišikorija, najveću zvezdu japanskog tenisa, ali navija za Đokovića kada njih dvojica igraju jedan protiv drugoga”, kaže Tomokin ujak Šigeki Sumitanji.

Za Novaka je počela da navija još dok je bila u višim razredima osnovne škole, u vreme kada još nije bio među najelitnim igračima planete, jer joj se dopao način na koji se odnosio prema sakupljačima lopti. Volela je i da vidi kako imitira druge tenisere.

Crni talasi

U godini u kojoj se Novak popeo na svetski tron, Tomoka je bukvalno zanemela od šoka i bola koji joj je naneo cunami koji je opustošio priobalje severoistočnog Japana i odneo živote blizu 20.000 ljudi.

Ona je bila u školi na uzvisini na obodu grada kada je zemlja počela da drhti od četvrtog po snazi zemljotresa koji je ikada izmeren u svetu.

Kada je izdato upozorenje da bi pomeranje morskog dna usled ogromne energije oslobođene u tom tektonskom udaru moglo da dovede do formiranja velikog cunamija, đaci su se skupa sa nastavnicima evakuisali iz škole i pobegli dalje uzbrdo.

Tomoka je tada pozvala majku koja je radila kancelarijski posao u prostorijama lokalnog Udruženja ribara na obali, ali ona nije odgovorila.

Nekoliko minuta nakon toga crni, muljeviti talasi zapljusnuli su luku i preplavili celo naselje noseći ribarske brodove i mrveći kuće. Tela njenog oca i majke nikada nisu pronađena.

“Otac joj je bio ribar, pa smo se nadali da je možda brodom izašao nekud na more iako je u tom trenutku bio bolestan, da je možda otišao na sever do Hokaida i da je to razlog zašto se ne javlja. Ali, to je bio samo pusti san”, kaže ujak Šigeki.

Tri nedelje kasnije, i dalje izgladnela i polunema od šoka, Tomoka je bila pozvana da identifikuje poluraspadnuto telo jedne od poginulih rođaka koje je u međuvremenu izronilo na obali.

Boreći se sa dubokom depresijom i napadima panike, ona je prestala da pohađa školu, igra tenis i prati Novakove uspehe.

Jedini preostali san

Mnogo meseci kasnije, dok je živela sa ujakom u Tokiju, Tomoka je najpre počela da malo pomaže u kući, a onda i da ponovo prati tenis i pohađa dopisnu školu. Sada su je privlačili Novakova tehnika, precizni udarci i upornost. U njoj se probudila želja da vidi Novakove mečeve uživo, a pošto on nikako nije dolazio na ATP turnir u Tokiju, odlučila je da počne da radi kako bi zaradila za avionsku kartu i pogledala njegove nastupe na Rolan Garosu ili Vimbldonu.

Međutim, upravo u vreme kada je prikupila novac i počela da planira put u Evropu, Tomoka je obolela od pancitopenije, neizlečivog imunološkog oboljenja u kojem broj belih i crvenih krvnih zrnaca drastično opada i smrt nastupa najčešće kao posledica unutrašnjog krvarenja.

U trenutku kada joj je saopštena dijagnoza, istopili su se svi snovi o tome da uzvrati dobročinstvo ujaku pomažući mu u privatnom poslu u oblasti informatike, da se uda i zasnuje sopstvenu porodicu i pogleda Novakove mečeve u Evropi.

Tomoka je odlučila da se bori iz sve snage, čak očajnički, ali je istovremeno i hrabro prihvatila činjenicu da će uprkos toj borbi “otići na onaj svet, gde ju je čeka porodica”.

U toj borbi, međutim, u njoj se rodio novi san. Jedini koji sada ima. Da u svoje ruke uzme dres i reket koje je koristio Novak.

Vrednost jednog dresa

Njen ujak je uputio porodičnoj firmi Đokovića u Srbiji pismo u kojem ih je zamolio da joj ispune tu želju i pritom priložio vredne poklone – tradicionalni kimono i sliku odštampanu na drvorezu. Međutim, taj paket se neisporučen vratio sa srpske carine u Japan.

“Ponestaje nam vremena, a čak i kada bih paket ponovo poslali u Srbiju, on bi verovatno završio u nekom skladištu zajedno sa stotinama i hiljadama sličnih pošiljaka koje Đokovići verovatno dobijaju. A čak i da ga primete, pitanje je da li bi pozitivno odgovorili jer su verovatno zatrpani zahtevima za Novakove suvenire, koji su sami po sebi vrlo vredni, jer ih tako mnogo ljudi želi”, kaže rezignirano Tomokin ujak. I onda, uspravivši se, sa novim žarom u očima dodaje: “Najviše bih voleo da mogu da je izlečim, ali pošto to ne mogu, imam samo jedan zadatak, a to je da joj ispunim taj san i tako joj dam energiju da još poživi.”

On se zato obratio i srpskoj ambasadi u Tokiju sa molbom da pomogne da Tomokin poklon stigne u ruke Novaka Đokovića. Osoblje srpske ambasade u Tokiju pokušalo je da pre početka turnira u Londonu stupi u kontakt sa Novakovim timom da dobije suvenir za Tomoku, ali u tome nije uspelo…

Zelena trava Vimbldona

Kada se sportska i životna drama prepletu, junaci sportskih bitaka, nezavisno od sopstvene volje, mogu da postanu centralna figura u nečijoj borbi za život.

I ove godine trava na Vimbldonu je besprekorna. Bar na početku.

I ove godine hiljade ljudi se tiskaju pred kapijama zelenih stadiona željni uzbuđenja i dobre zabave, dok svaki medij koji iole drži do sebe prenosi mečeve, intervjue, predviđanja i analize, veličajući heroje današnjice koji u rukama umesto oružja drže reket i umesto života na kocku, pored reputacije, stavljaju i svoj bankovni saldo.

I ove godine daleko od očiju publike, njenih razdraganih pokliča i medijske pompe širom sveta se odvijaju neznane bitke i neopevane drame.

Najteže su one bitke u kojima je čovek od početka osuđen na poraz, u kojima nema fanfara, reflektora i aplauza, u kojima ne teku šampanjac i pivo, već samo suze.

U jednoj takvoj bici, prava vrednost dresa sa autogramom mogla bi da bude u tome što on može da posluži kao priznanje ili izraz pošte za hrabrost iskazanu u teškoj borbi čiji je ishod unapred određen. Od jednog velikog borca, drugom velikom borcu.

(RTS)

Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender