27. 11. 2020.

Bregović: Kokain sam koristio da lakše pišem

Muzičar Goran Bregović otvoreno o drogi, alkoholu, optužbama da krade, o Sarajevu, odnosu sa Kusturicom, Severini…

Goran Bregović je nesumnjivo ostavio trag u istoriji jugoslovenske muzike, ali oko njega se i dalje “lome” koplja da li je on autentični izdanak balkanske muzike ili notorni plagijator.

U intervjuu za Hrvatsku televiziju, odnosno emisiju “Nedeljom u dva”, Bregović je govorio o optužbama da krade, da je “poseljačio rokenrol” ondašnje zemlje, o tome kako je koristio kokain da radi na pesmama, kao i o odnosu sa svojim kumom, rediteljem Emirom Kusturicom, sa kojim je radio na tri njegova filma…

Bregović kaže da što se tiče autorskih prava prihvata životnu filozofiju Roma.

“Ja imam isti stav prema tome kao i Cigani, koji kažu – muzika je kao zalazak sunca, to je svačije. Ja volim tu ideju da iz tradicije kradeš, pa da od tebe potom kradu. Ja mislim da to tako treba da bude. Nedavno sam bio na koncertu gde su se izvodila dela Stravinskog i Rahmanjinova. Kad biste odstranili ono što nije njihovo, ono što je njih inspirisalo, malo toga bi ostalo”, rekao je 65-godišnji Bregović i sve to podvodi pod kategoriju “nesvesne kleptomanije“.

Ponovio i da je čista izmišljotina da je morao da plati milion evra odštete za krađu pesmefrancuskog kompozitora Enrika Masijasa.

“Nikad u životu nisam imao nijedan sudski proces”.

Kao frontmen i lider Bijelog dugmeta napisao je mnoge antologijske pesme, koje su postale vanvremenski hitovi. Ipak, ima mišljenja i da je ta grupa uvela “pastirski rok”, odnosno da je “poseljačila rokenrol” u ex Yu.

“SEVERINA JE SLATKOĆA”

Za Severinu, sa kojom je sarađivao, kaže da ima neverovatnu harizmu i da jenjen brat “išao bi na vrata onog njenog sa kojim ima probleme oko sina”. Ne bi išao ovako, jer bi to, kaže, bilo “siledžijstvo”, ali da je njen brat… “Kad ona uđe u prostoriju, kao da se promene hromozomi, unese radost u prostoriju, u sve nas, kao da smo na ‘prozaku'”, slikovito je Bregović opisao svoj doživljaj hrvatske pevačice.

“Ne postoji ploča Dugmeta sa dobrom kritikom, tako je bilo od prve… Sada sam pošteđen toga da imam posla sa idiotima i polupismenim novinarima. Nemam ništa protiv rok kritičara koji te kolju britko, to volim, ali ne kad te kolju nečim tupim… Svi ćemo na svadbi zapevati narodnjak, popiti piće, pojesti nešto domaće, a ne Mekdonalds. Ja nisam imao odakle da nasledim visoki ukus, ja sam iz srednje klase, radničke porodice…”, objašnjenje je Bergovića na ova mišljenja.

Sa Emirom Kusturicom radio je na tri filma. Rastali su se posle saradnje na filmu “Andergraund” (Podzemlje). Bregović kaže da je taj film, zapravo, i bio kao neka katarza, da je to bio nekakav logičan sled da nastave odvojenim putevima.

Nije želeo da komentariše to što je Kusturica jednom prilikom za Bregovića rekao da je “običan lopov” i da bi svaki čovek trebalo da ima bar minimum morala, a da ga Bregović nema.

“On mi je bio kum na venčanju, jadno bi bilo sada da ogovaram kuma. Bitno je kakve on filmove pravi, a ‘Dom za vešanje’ je naš najbolji film. Koga briga kakav je Kusturica – da li srče supu, da li ima perut? Koga to briga?”, kaže Bregović.

Voditelj emisije “Nedeljom u 2” Aleksandar Stanković postavio je Bregoviću pitanje o drogi, a kao uvod u pitanje preneo je razgovor sa prijateljem koji je radio u “Jugotonu”, koji mu je, saznavši da će mu muzičar biti gost u emisiji, rekao: “Pitaj ga za ‘Jugoton’ i za ugovornu obavezu da im obezbedi kokain za studio”.

Dakle, kokain… Evo šta kaže Bregović:

“Imao sam problem da napišem tekstove na vreme, već sam to radio u zadnji čas. Imali smo dve nedelje za snimanje… Nisam se drogirao, već držao budnim. IItina je bilo da je to ulazilo u ‘troškove studija’. Ali, sa drogom sam počeo i završio kad mi je bilo 18 godina i nikad joj se više nisam vraćao”.

Što se tiče rata u bivšoj Jugoslaviji, Bregović ponavlja da to nije bio njegov rat i da je imao sreću da ne bude u Sarajevu, već u Parizu i da je tih godina najbolje i najviše stvarao.

“Moj otac je bio Hrvat, majka Srpkinja, a žena muslimanka. Pa, u koga da pucam!? Ja sam imao sreću da ne moram da sudim o tome pod pritiskom. Ne vidim nikakvu korist da sam u tome učestvovao, ovako je bilo korisnije, jer sam stvarao. Ali, vrlo dobro znam kroz šta je Sarajevo prolazilo, moja žena je tek posle šest meseci izašla iz podruma…”, rekao je Bregović i nastavio:

“Živeli smo u Jugoslaviji sa onom parolom ‘Bolje rat, nego pakt’, tako su nas učili. A onda smo nedavno saznali da je to sve bilo instruisano iz Velike Britanije. Tako da o ovom poslednjem ratu mi ništa ne znamo, a saznaćemo kad više ne bude važno”.

O Sarajevu…

“Biti Sarajlija to je pomalo dijagnoza”, rekao je kroz osmeh i nastavio: “Taj grad kao da ima neko lepilo koje te ne pušta”.

I u razmišljanjima i doživljaju Sarajeva se razilazi sa Kusturocom, koji kaže da se taj grad mnogo promenio.

“Ni mi nismo kao što smo bili, što bi Sarajevo bilo isto? S obzirom na traumu koje je Sarajevo doživelo, promenilo se vrlo malo. Ako uzmemo u obzir te četiri godine rata, a da se i u tim uslovima sačuvala mala kulturna infrastruktura, onda je to uspeh”, kaže Bregović.

Jedan od Bregovićevih novijih albuma zove se “Alkohol”. Kaže da ga je posvetio svojim roditeljima, uz poruku: “Alkohol je nešto što razara velike ljubavi“.

“Moji roditelji su se jako voleli, ali su se razveli. Moj otac je kao i svako vojno lice, mnogo pio, pa se majka od njega razvela. Potom se lečio od alkohola, a kada se moja majka lečila od leukemije u Splitu, on je svako veče dolazio pod njen prozor u bolnici. Potom se vratio usvoje selo i napravio vinograde i sve je popio. Sam…”.

Priznao je, onako usput, da je voleo da ponese flašicu pića kad ode u Narodno pozorište da gleda i sluša operu (pripremajući svoju “Karmen sa srećnim krajem”).

“Ne pijem inače, ali u ugovoru imam da ‘džek danijels’ (viski), mora da bude u mojoj garderobi. Na bini popijem jednu čašu”.

O sreći…

Bregović kaže za sebe je srećan i slobodan umetnik, jer… “Za novac radim ono što bih i voleo i džaba da radim”.

“Imao sam sreću da sam karijeru počeo sa 17 godina u striptiz klubu. Ja sam sa 17 godia video više golih žena, nego svi moji vršnjaci u Jugoslaviji zajedno. Srećna okolnost je i što nisam bio u Sarajevu u vreme rata, da sam mogao da radim. Sreća je bila i to što je urednik producentske kuće ‘Universal’ gledao film ‘Dom za vešanje’, pa je narednog dana hteo da kupi moju ploču u prodavnici i nije je našao. Potom me je kontaktirao i napravili smo ugovor…”.

(Mondo)
Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender