03. 12. 2020.
Nosorogov konkurs za najbolju karikaturu

Nosorogov konkurs za najbolju karikaturu

Goran Kljajić, urednik „Nosoroga“: Humor je zabavan, ali satira je opora

Časopis za satiru, humor i karikaturu „Nosorog“ iz Banje Luke organizuje 8. međunarodni konkurs karikature. Prijave na konkurs su u toku, a očekuje se da svoje radove prijavi oko 300 karikaturista iz pedesetak zemalja.

Tema ovogodišnjeg konkursa je „Najbolji svjetski pisci – od Homera do danas“, biće biti otvoren do 25. decembra ove godine, a izložba pristiglih karikatura biće održana u februaru 2016. godine.

Tim povodom ponešto smo pitali glavnog i odgovornog urednika „Nosoroga“, Gorana Kljajića, a Kljajić je štošta zanimljivo odgovorio.

Karikatura je živa, ali kakvo je stanje s njenim životom u medijima, prije svega novinama?

Vaše pitanje je i odgovor. Naime, u prvom dijelu pitanja, konstatujete živost karikature, a u drugom se pitate kako je ona i šta, u medijima.

Dakle, pitanje razumijem tako da je samo po sebi i očevidno i znano, da je karikatura u svijetu veoma razvijena, a pri tom, pod svijetom podrazumijevam čitavu Evropu, obje Amerike, Australiju, dok se u Aziji ističe Kina, a prate je Južna Korea i Japan. Od islamskih zemalja vrlo je istaknuta karikatura Irana, a potom Turske, djelomično Egipta i Maroka. Većina islamskih zemalja, i većina zemalja crne Afrike, do karikature, kao likovne forme, još nije doprla, pa su, ne samo zato, oni karikature postojanja.

Najbolji karikaturisti su u najrazvijenijim zemljama, jer je tu i likovna tradicija najjača, a potom, i mediji, pogotovo štampani, imaju veliku potrebu za karikaturom, tako da su kvalitetni karikaturisti tamo umjetničko-zanatska profesija. Svi štampani mediji uključuju u sebe objavljivanje karikature, a postoje i specijalizovani časopisi, samo za karikaturu.

Ono što mi znamo, – i pitalac, i onaj ko odgovara, i sama gledalačko-čitalačka publika -, je da se ovdašnje stanje razlikuje za nekoliko miliona svjetlosnih godina, od stanja u pristojnim (u kulturnom smislu), a ne samo razvijenim zemljama.

Sa izuzetkom časopisa „Nosorog“, i beogradskog „Ošišanog ježa“, ovde karikaturu objavljuju samo razne vrste ukrštenica, i to niskokvalitetnu karikaturu, ponajčešće erotsku. No, oni bar to rade, pa ih ne treba kuditi. Istina, ima karikature na internetu, pogotovo na Fejsbuku.

Veći je problem, i u stvari, jedini problem je sa dnevnom i periodičnom štampom, koja, koliko je meni poznato, ne objavljuje nikakvu karikaturu.

Nije tu problem što u Srpskoj nema istaknutih karikaturista. Pojavila bi se bar dvojica-trojica, ili dvoje-troje, kad bi se pomolila i mogućnost redovnog objavljivanja. A čak i da se oni ne bi pojavili, postoje karikaturisti u Beogradu, Srbiji, pa Hrvatskoj ili Federaciji BiH.

I zašto nikoga nema?

Po mom mišljenju odgovor je jednostavan: oni koji rukovode štampanim medijima, prvenstveno vlasnici, a potom glavni urednici, na niskom su kulturno-civilizacijskom nivou, tako da samim tim, ni karikatura ne može da dospije u njihov vidokrug.

Ipak, a i pogotovo s toga, za ovu sredinu, za Banjaluku, veliki je dobitak da ima (mali) časopis „Nosorog“, koji objavljuje vrhunsku karikaturu iz čitavog svijeta.

Sa humorom je nešto bolje stanje?

Ne bih se složio (a i vaš znak pitanja potencira sumnju), čak bih pomislio da je sa humorom čak i gore. Izuzetak je produžetak narodnog humora, koji je dobio autorstvo, a to je Stend Ap komedija. To je u razvoju, ali isključivo u Srbiji, recimo i Hrvatskoj. U ovoj sredini, – mislim na Banjaluku -, nije loše ni to što se ti stendap komičari, makar pojavljuju, nastupaju na nekim scenama ili po ugostiteljskim objektima. Puritancima, kojima se kafana ne čini prikladnim mjestom, skrenuo bih pažnju da je čuveni francusko-pariski kabare „Crni mačak“, upravo i nastao u francuskim gostionicama. I, inače, razne vrste umjetnosti su usko povezane sa alkoholom, druženjem i gostionicama. To, doduše u pređašnja vremena, a sadašnju buku kafića, jedino uspijeva da probije stendap predstava.

Tako da, osim tog stendapa, koji se svodi na mali broj dobrih izvođača, i nešto jeftinog televizijskog humora, ne može se baš reći da humoru cvjetaju ruže, naprotiv, venu. Nema velikih imena na televiziji, nema na filmu, nema u pozorištima, i ima tek nešto pisaca, ali je njihov domet mali, jer su im tiraži mali, a veliki mediji i pozorišta, potpuno zatvoreni.

Uz ovo, treba odjeliti humor i satiru. Humor je zabava, a može biti i kritika, ali zabavna. Satira je kritička forma, koja može biti i zabavna, ali joj to nije bit, i ponajčešće je opora.

Takve satire ima, nešto malo, ali spram sredine (a ovde mislim na ukupan srpski kulturni prostor), sasvim dovoljno, jer je jedan Servantes i jedan Svift, pa ni mi ne treba da umišljamo o nekim desetinama stvaraoca. Dva-tri, solidna, ili bolja, to je sasvim dovoljno, a toliko ima. Ono što nema, to je promišljanje o onome što su ovi autori napisali!

Nema, jer je ovo teško vrijeme, a najveća mu je težina što je ovo potpuno plitko vrijeme, plitko u umnom i kulturnom smislu, u kome se već znaju svi odgovori, a to znači da se ništa ne zna, da u kulturi vlada mrak, naručena ideologija i samooslepljenje.

Organizujete već 8. konkurs – šta biste izdvojili u dosadašnjih sedam?

Izdvaja ih već to što je to prvih osam svjetskih, a i bilo kakvih, konkursa karikature koji su ovde organizovani. Što su na izvanrednom likovnom nivou, i što je, i pored nekulturno niskih nagrada (nismo u stanju da pronađemo sponzore, a nadležne ustanove kulture nas ne udostojavaju pažnje), odziv autora izvanredan.

Izdvaja se i to, što i pored takvog kvaliteta i odziva, i pored odličnih izložbi, mediji (svi od reda) ili ćute, ili ne znaju, ili ne razumiju ono što vide. No, zato imamo opštu graju kad se iz Beograda, sa jednog tamošnjeg konkursa, donese nekoliko karikatura, i onda se podigne medijska povika: Eto, vidite, ima i kod nas karikatura!

To je „komedija profesije“ u kojoj novinari ne vide ono što vide, a vide ono što im je rečeno da vide.

Tek se nešto novo desilo na otvaranju izložbe sa sedmog konkursa, a to po principu da ovde pamet dolazi sa strane, bar u medijske glave, a mislim i u mnoge druge.

Naime, otvaranju te izložbe, dat je veliki publicitet, ali to nije toliko bitno, – jer je na nekim prethodnim otvaranjima isto bilo velikog publiciteta -, nego je ono najvažnije: tad se prvi put pojavilo razumijevanje značaja i veličine karikature!

A pojavilo se, jer se otvaranje poklopilo sa pokoljem redakcije pariskog satiričnika „Čarli Hebdo“.

Da li će se to razumijevanje zadržati, ili je to samo ovdašnje, uobičajeno, povođenje, pokazaće vrijeme. U štampanim medijima, novinama i magazinima, se nisu pojavile karikature, tako da je najvjerovatnije u pitanju prosti izliv povodljivosti.

Ali se nadati da to nije kod svih, uzimajući da su izložbe odlično posjećene, pa da će mnogi posjetioci otići sa većim znanjem o karikaturi, nego što bi to inače imali.

„Nosorog“ ne pretenduje na mesijanstvo, ni u karikaturi, ni u pisanju, dovoljno mu je što postoji, i što daje prostor autorima, a prezadovoljan je, – mislim antropomorfirano na časopis -, što je napravio toliko kontakata po svijetu.

Da li će to neko primjećivati ovde, nije do „Nosoroga“, nego do sredine.

Inače, mimo konkursnih, imali smo još dvadesetak drugih izložbi karikature, i tu je bilo dosta humornih i oporih događaja, ali o tome nekom drugom prilikom.

Samo da kažem, da smo tokom svojih aktivnosti, sarađivali sa najvećim svjetskim novinama, kineskim „Ženmin Žibao“, kao i jednim od najboljih političkih karikaturista svijeta, Francuzom Jean Plantu-om, stalnim saradnikom čuvenog L’ Mond-a.

Takođe smo imali kontakte podrške (podrške s naše strane), sa danskim karikaturistima koji godinama žive pod policijskom zaštitom, zbog islamskih prijetnji smrću.

Normalno, zadnju izložbu smo i posvetili pobijenim članovima redakcije „Čarli Hebdo“.

Koje karikaturiste preporučujte za „gledanje“, koje pisce, humoriste, aforističare, za čitanje?

To je lako odgovoriti – gledajte i čitajete samo najkvalitetnije!

Znači, lako je odgovoriti, ali je to odgovor samo za manjinu, jer većini najbolje nije ni razumljivo.

Onima prvima, prvopomenutima, uglavnom savjeti i nisu potrebni, jer se oni trude da pronađu odgovore. No, kako je pitanje postavljeno, valja i odgovoriti, pa bih to obrazložio ovako: čitajte dokazane veličine ironične i kritičke riječi – Servantesa i Svifta, – majstore aforizma: Šopenhauera, Ničea, Oskara Vajlda, – gledajte Šekspirove komedije, – a potom, odavde i odande, čitajte i gledajte sve što bi tome, po kvalitetu, moglo da sliči. A ima toga, nije da nema. Čak, ako ste pažljivi, naći će te na nekoj televiziju, a potom i na Ju Tubu.

Ne treba pretjerivati, jer i od mesa, a pogotovo čokolade, stomak zaboli.

Znači, uzimati koliko se lagano može prevariti. Jer, nije smisao čitanja u gomilanju, nego u potonjem lijepom osjećanju, a kod satire: i naknadnom oštrom promišljanju.

Kako je i kada nastao „Nosorg“ i do kad će „bosti“?

Sve počne prije nego se pojavi, jer da bi se pojavilo, moralo ga je nešto izazvati, i svojim izazivanjem potraživati.

Ali, nije to mehanički i mehanicistički, po fizikalnom zakonu akcije i reakcije, jer bi po tom kauzalitetu imali pedeset ili pet hiljada „Nosoroga“, a postoji samo jedan. (Znači, potrebuje se stvaralačka ličnost.)

E, taj jedan – časopis u začetku – se promolio negdje na razmeđi 1998. i 1999, a zatim odvažno krenuo od 2000-te godine. Da su bila bolja vremena, imao bi bar deceniju više, no šta jest, ono jest, i „Nosorogov“ rog je i dalje čvrst i jak.

Koliko će on bosti, to zavisi od crtača i pisaca, a podosta i čitaoca.

Naravno, i od pregaoca koji se trude oko njega.

Ali, ne samo od njih, jer ako „Nosorog“ ostavi trag, čak i ako se neke godine, ili decenije, negde zagubi, može da se desi da ga neko ponovo dovede u „arenu“.

„Nosorog“ je borac, kao i satira. Nije za svakog, ali sad ima nekog.

Od njih je i to dosta.

I tu još, za kraj, da dodamo, da „Nosorog“ ima dva redovna književna dešavanja, a to je Festival komičnog i kritičnog „Smejada“, koja se dešava 1. aprila u Banskom dvoru, a potom ima i „Nosorogovo novogodišnje mudrovanje“ (Sabor satiričara Srpske), koje se zbude krajem decembra, u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske.

Pa, navratite, ako vas zanima.

 

 

Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender