29. 11. 2020.
Branislav Lečić: Neću da zabijam glavu u pijesak

Branislav Lečić: Neću da zabijam glavu u pijesak

Branislav Lečić: Neću da zabijam glavu u pijesak

Razgovarao: Slaviša Đurković

Proslavljeni srpski glumac juče je održao predavanje na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci u sklopu akcije „Misli pozitivno“ koju organizuje „Pozitivna Srpska“.

Lečić je čovjek koji ima veliko iskustvo, ne samo u glumi, već politici i aktivizmu u najširem smislu i prepunom amfiteatru FPN-a poručio je upravo ovo što piše u naslovu: preuzmite stvari u svoje ruke.

Bili ste ministar kulture. Kakvo je vaše mišljenje o trenutnom stanju u kulturi unutar države?

Kultura je marginalizovana, zapostavljena iz finansijskih razloga, ali što nije nikakvo opravdanje i alibi. Mislim da bez ozbiljnog tretmana kulture nema našeg opstanka i uopšte mogućnosti da razvijemo nove perspektive zemlje i naroda kojem pripadamo.

Ulaganje u kulturu je dugoročna stvar i ona uvijek zbunjuje sve koji su praktični, pragmatični, misleći da treba da uštede i u takvim okolnostima kultura uvijek strada. Sa kulturom ne bi trebalo da se prave kompromisi nego baš kada je najteže treba još više u kulturu davati, zato što kultura tada uspijeva da digne i moralni i duhovni integritet građana samim tim što ih motiviše da se spasu i da nekako kroz institucije iskažu aktivno stavove tako što će sačuvati sistem u kome žive. I političari treba da prestanu da misle da je sektor kulture nešto što je pitanje samo ministarstva ili brige institucije, nego je to dimenzija koja prožima cijelo društvo.

Da li smatrate da je saradnja ovdašnjih institucija i institucija Srbije na nivou kojem bi trebalo da bude?

Ne, nije. Ne može saradnja biti periodična i jednostrana, ponekad i dvostrana. To mora biti kontinuitet i da se što više stvari radi zajedno kad su u pitanju Republika Srpska i Srbija. Nije samo stvar pojedinaca ili nekih sporadičnih gostovanja nego to treba da bude jedna strategija opstanka i povezivanja koja prevazilazi granice i neko međunarodno poimanje o tome šta su to relacije nezavisne Srbije i nezavisne BiH, sa specifičnim odnosima Republike Srpske i Srbije jer mislim da mi treba da preskočimo ta tehnička pitanja i da u sferi kulture i duha komuniciramo kao da smo jedna zemlja.

Kako je bilo biti političar i glumac u isto vrijeme?

Za mene to je izuzetno kompatibilno, jer ja nisam larpurlartista da sam zatvoren u svoju umjetnost. Ne zanima me da tumačim tekstove i ono što treba da prezentujem na sceni kao autentično, a da bude bez ikakve veze sa životom.

Obrnuto je, ja sve što igram ima duboke veze sa realnošću i sa životom i smatram da je razumijevanje političkog vremena i prostora u kome živiš i naroda kome pripadaš presudno za umjetnost kojom se baviš. Moja umjetnost je umjetnost trenutka, znači sadašnja umjetnost, umjetnost prenošenja duhovnog potencijala čovjeka u ovom vremenu.

Šta vam je oduzelo a šta donijelo bavljenje politikom, naročito kada su u pitanju devedesete godine?

Demokratija koja je nastupila u Srbiji pa i u cijelom regionu i to je nešto što ide evolutivnim tokom. Nekome se čini da je to sve zastalo i da nema pomjeranja, nekome se čini da je to jedna  razočaravajuća demokratska priča ali ja smatram da se za demokratiju vrijedi boriti iznova sa novim elanom.

Bez te naše borbe nema šanse da ona evoluira da bude bliža građaninu i njegovim interesima. Ne mislim da je zabijanje glave u pijesak ili bjekstvo iz države iz naroda kome pripadaš i neko sakrivanje u izolaciju spas, nego je baš u aktivnosti spas i zbog toga motivišem mlade ljude da shvate da je njihova sudbina u njihovim rukama, a ne izvan njih i da to niko umjesto njih ne može da uradi.

Dakle, pozabaviti se politikom, ne na način političarenja i strančarenja, nego, pozabaviti se suštinom političkih tema i misli koje obezbjeđuju našu sadašnjost, egzistenciju i budućnost u duhovnom smislu. Duh je sastavni dio kulture, ali i politička dimenzija jer se on ostvaruje zahvaljujući jasnim političkim sredstvima i jezikom koji razumije populacija. Znači i oni koji su intelektualna i duhovna elita, i oni koji treba da realizuju i budu korisnici te produhovljene nove misli.

Nije politika samo ono što gledamo na televiziji i nisu to samo oni koji nas u političkom smislu predstavljaju. Postoji politika opstanka, strategija nastupa, strategija budućnosti, kulturna politika, politika ekonomskih odnosa u regionu, politika političkih odnosa u regionu. To je sve dimenzija koju ne možemo da zapostavimo i da se pravimo gluvi i ludi i da se gadimo od politike. Ona odlučuje o nama, o našoj djeci.

Kakav je to luksuz da ja najvažnija pitanja dam nekom drugom bez ikakve odgovornosti, a ja zabio glavu u pijesak i baš me briga? Mislim da je to neodgovorno.

Gdje Branislav Lečić trenutno glumi?

Trenutno igram četiri predstave u mom pozorištu – Jugoslovensko dramsko pozorište – gdje sam prvak i igram dvije predstave u Zvezdara teatru i igram jednu predstavu u samostalnoj produkciji sa kojom ću gostovati 21. i 22. decembra u Banjoj Luci ovde u Narodnom pozorištu. To je „Indigo“ predstava u kojoj igraju Danica Maksimović, Marija Vicković i ja. Ono što još mogu da kažem je da spremam novi komad koji se zove “Šta se desilo Nori pošto je napustila muža” austrijskog pisca Elfrida Jelineka. Da li će se zvati tako ili „Projekat Nora“, još ne znam, u svakom slučaju premijera se očekuje 5. ili 6 decembra u JNP u Beogradu.

Žarko Laušević se vratio glumi, gledamo njegov novi film “Smrdljiva bajka”. Sretnete li se vas dvojica?

Sa Žarkom sam u dobrim odnosima, čujemo se i srećemo kad je on ovdje u zemlji. On je sada bio i u žiriju Bitefa pa smo se i tu viđali jer sam ja gledao neke predstave i imali smo priliku da pričamo. Žaretu želim sve najbolje i želim da radi. On je naravno, znate i sami zbog čega, u jednom psihofizički teškom stanju iz koga se ne izlazi baš lako i siguran sam da mu rad pomaže i da ipak sređuje unutrašnje dileme, ali i odnose koji su tako napeti na relaciji Srbija i Crna Gora.

(mojKontakt)

Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender