05. 12. 2020.
Kome treba radio?

Kome treba radio?

Kome treba radio?

Piše: Bojan Hrstić

Pročitah tekst gospodina Ekrema Dupanovića, “Nije radio kao medij mali i nezanimljiv, mali su ljudi koji danas upravljaju radio stanicama!” i nisam se mogao oteti razmišljanju gdje je nestao gospodski medij.

Mislim da se to počelo dešavati još osamdesetih, možda i ranije, kada je televizija uveliko počela preuzimati primat i radio počela gurati u zaborav. Čak je to opjevano u pjesmi The Buggles-a „Video killed the radio star“. Već tada je televizija pokazala da je dominantnija i za sebe uzela „prime-time“ termine koji su pripadali radiju, prije svega kulturi na radiju. Danas, 35 godina poslije, i televizija se trudi da opstane, jer i nju gazi novi, brži, moderniji i slobodniji medij – Internet.

A gdje je tu radio?

Tu je i bori se za 60 minuta svog prostora, onih dragocjenih 60 minuta koliko je u prosjeku slušaocu potrebno da ode i da se vrati sa posla. Koliko kvalitetnog sadržaja možete ponuditi slušaocu u tih 60 minuta, a da ga pri tom ne ubijete u pojam, ionako već ubijenog poslom, brigama, jednom riječju životom? Veoma malo. Preostala 23 sata radio životari u ćošku lokalnih mesara, pekara i piljara kojima i nisu potrebna istraživanja slušanosti. To je jedan od razloga zašto  radio stanice svoj program prodaju baš tim klijentima. Da bi imalo smisla da takav klijent zahtijeva istraživanja o slušanosti i sam bi morao uraditi ispitivanje i analizu tržišta. Sjetimo se, to je ipak lokalni mesar, pekar, piljar, koji se reklamira na lokalnoj radio stanici, a lokalna radio stanica već ima preporuku po principu „od usta do usta“.

U BiH trenutno postoji 147 radio stanica. Nisam brojao, ali bih se olako kladio da je od tih 147, 140 lokalih. Oni veći klijenti, kojima je stalo do istraživanja, teško u obzir uzimaju lokalne radio stanice, jer za malo novca žele da se za njih čuje u cijeloj ili bar većem dijelu BiH.

Moram priznati da smo medijski veoma bogata zemlja. Na nas četiri miliona imamo 147 radio stanica, a gdje je televizija, gdje su portali? Neka bar u nečemu prednjačimo u odnosu na ostale zemlje.

Toliko radio stanica imamo iz dva razloga. Prvi, koji je i Ekrem u svom tekstu iznio, je činjenica da danas radio (i ne samo radio) drži i Kurta i Murta. Međutim, nije to ključan problem. Mnogo ozbiljniji problem je to što je radio izgubio slušaoce. Igubio je masu kojoj je plasirao program. Izgubio je povratnu informaciju o sopstvenom kvalitetu. Sveden je na nivo džuboksa. Samo nek je dobra muzika, a od džuboksa ionako ne očekujemo da priča, pa je voditelj, kakav god – obrazovan, elokventan, glup, sa ili bez govornih mana – samo višak koji treba ukloniti. Nije više važno šta se priča, samo nek je kratko. To se danas od radija očekuje. U tom slučaju, u kakav program da ulažu Kurta i Murta?

Čast izuzecima koji i dalje žele da budu informisani, edukovani i zabavljeni. Bojim se da je takvih malo i da će vrlo brzo morati naći alternativu. Dobri stari džuboks je posljednju ploču zavrtio devedesetih, pitanje je dana kad će i ovaj radijski.

A i šta će mi džuboks? Imam pametni telefon. Tu biram šta slušam, šta čitam, koga lakujem, a koga ne. Tu sam JA urednik!

(mojKontakt)

Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender