21. 10. 2020.
Na Trgu Nikole Pašića nekad je bio zloglasni zatvor

Na Trgu Nikole Pašića nekad je bio zloglasni zatvor

Na Trgu Nikole Pašića nekad je bio zloglasni zatvor

Svakodnevno prolazite pored ove lokacije, a verovatno niste ni svesni njene istorijske važnosti. Trg Nikole Pašića danas je mesto na kojem Beograđani zakazuju sastanke, leti traže predah u hladu platana, zimi klizaju, a đaci kupanjem u fontani obaveštavaju prolaznike da su maturirali. Međutim, tokom Drugog svetskog rata tu se nalazio zatvor zloglasnog Gestapoa. O tome danas svedoči tabla uočljiva samo za prolaznike koji sa platoa krenu ka Igumanovoj palati, i to tek ako im pažnju privuče sadržaj nekog od izloga.

Nekada davno na tom mestu bila je livada koja je presecala Carigradski drum (danas Bulevar kralja Aleksandra), potom je taj deo druma postao ulica, nazvana Sokače kod “Zlatnog topa” (po istoimenoj kafani u blizini), a zatim Markova ulica. U blizini se nalazila i jedna od najvećih turskih džamija tog doba, Batal-džamija, koja je srušena 1869. godine.

Po završetku Prvog svetskog rata na tom mestu niču prizemne i jednospratne zgrade, a u jednoj od njih smešten je i Okružni sud za beogradski okrug. Međutim, istorija će mu ubrzo nameniti drugu ulogu – zatvora tajne policije nacističke Nemačke.

Na pitanje zašto su Nemci baš zgradu u Ulici kralja Aleksandra 5 odabrali za lokaciju na kojoj će smestiti zatvor istoričar dr Milan Koljanin iz beogradskog Instituta za savremenu istoriju kaže da je odgovor jednostavan.

– To su bile pogodne prostorije, već je postojao zatvor i bilo je lako koristiti ga. Još jedan važan razlog je bio što je u blizini, na početku Ulice kralja Milana bila zgrada Ministarstva pravde (preko puta bioskopa Koloseum, kasnije Zvezda), prvo sedište Gestapoa, odnosno Operativne grupe Policije bezbednosti i Službe bezbednosti (Einsatzgruppe Sipo-SD) u čijem sastavu je bilo Četvrto odeljenje poznato kao Gestapo (Tajna državna policija) – kaže Koljanin.

U jesen 1941. godine posle popravke zgrade Ratničkog doma u Ulici Braće Jugovića 19 (danas Dom Vojske Srbije) sedište svih nemačkih policijskih službi premešteno je u ovu zgradu, koja je imala takođe veoma zanimljivu istoriju tokom nemačke okupacije.

Na žalost, zatvor će ostati upamćen i kao jedno od brojnih mesta stradanja Srba u Beogradu.

U dvorištu zatvora u Aleksandrovoj 5 u rano jutro 17. avgusta 1941. iz pištolja ubijena su petorica srpskih rodoljuba, među njima i zarobljeni partizan – navodi Koljanin.

Streljani građani su potom obešeni o bandere na Terazijama gde su danima visili kao opomena svima koji bi pomislili na otpor.

Prema rečima dr Koljanina zatvor je bio značajan i po tome što su u njemu bili zatočeni patrijarh Gavrilo Dožić, kome su okupatori nameravali da organizuju suđenje zbog uloge u vojnom puču 27. marta 1941., zatim Mustafa Golubić i brojni drugi.

Microsoft napušta Windows Defender
Microsoft napušta Windows Defender