Obično se alpinisti prije uspona na najviše vrhove svijeta naoružaju iskustvom i obiđu sve planine u regionu, ipak da postoje izuzeci primjer je Banjalučanin Ratko Perić koji će u osvajanje Kilimandžara krenuti fizički i psihički spreman, ali bez planinarskog iskustva, uz jaku volju i avanturistički duh.
U osvajanje najvišeg vrha Afrike ekspedicija u kojoj je i Perić planira da krene 8. februara, a ako sve bude prema planu na vrhu Kilimandžara trebalo bi da budu 22. februara.
Organizator ovog pohoda je Planinarsko društvo “Abonos” iz Banjaluke, a Perić za “Glas Srpske” ističe da će im pomagati lokalni vodiči u Tanzaniji. Ipak, od njihove izdržljivosti zavisi najviše da li će doći od zacrtanog cilja.
Cijela priča je interesantna jer nisam planinar, barem ne aktivan. Do sada sam se penjao na Maglić, Kozaru i Vlašić, ali sve su to male planine u odnosu na Kilimandžaro. Nemam nikakvo alpinističko iskustvo, ali imam želju za avanturom, a što je najvažnije kondiciono sam dobro pripremljen – priča Perić.
Po zanimanju je doktor nauka sportske fiziologije, a pored standardnih vježbi snage u teretani i kardio-treninga puno radi na vježbama disanja.
– Vježbam na uređaju “hipoksiko” koji je u mogućnosti da simulira visoke nadmorske visine te samim tim trebalo bi da budem u mogućnosti da se bolje adaptiram na hipoksične uslove visokih planina – rekao je Perić.
Ovaj bivši sportista i sa 40 godina trči polumaratone, maratone, trijatlone, uz to je i ljubitelj ekstremnog skijanja.
– Mnogo prijatelja ušlo je u alpinističke vode. Lani sam pohađao jednomjesečnu školu planinarstva i čim su pomenuli da postoji šansa da se ide na Kilimandžaro, odmah sam se prijavio – rekao je Perić.
Podsjetio je da je Kilimandžaro na gotovo 6.000 metara nadmorske visine, gdje je smanjen nivo kiseonika u vazduhu.
– Nije bezopasno, ali idemo, najveći izazov na Kilimandžaru su niske temperature, a na usponu možemo očekivati i oko minus 20 stepeni. Manjak kiseonika u vazduhu može dovesti do visinskih bolesti, ali nadamo se da će nas sve to zaobići jer smo spremni za ovu avanturu – rekao je Perić.
Istakao je da je kvalitetna planinarska oprema neophodna za ovakva putešestvija.
– Kada kažete da idete na Kilimandžaro svi pitaju koliko košta ekspedicija, usluge vodiča i avionska karta, a ljudi misle da se sve tu završava. Za ozbiljne vrhove treba i adekvatna oprema, a ona je skuplja nego kompletna ekspedicija, tako da sam više od 70 odsto stvari kupio u EU jer kod nas nema većine tih stvari ili je namijenjena za manje planine – rekao je Perić.
Trka s bikovima
Prema riječima Ratka Perića, do sada je imao više avantura, ali izdvaja onu u španskoj Pamploni gdje je učestvovao u trci sa bikovima.
– Sve što ima veze sa bikovima je stil života u Španiji, borbe matadora u areni, koride. Bio sam u prilici da trčim s bikovima, što je veliki adrenalinski doživljaj. To je stampedo, 12 bikova trči prema vama, u uskim ulicama, u dužini od 850 metara. Ulice su ograđene, zatvorene, a samo trkači i bikovi mogu biti tu – rekao je Perić.
Izvor: Glas Srpske
