Prema njegovim riječima, jedina šansa da se nađe tijelo djevojčice Danke Ilić jeste da osumnjičenima u zatvoru proradi savjest.
Djevojčica Danka Ilić (2) ubijena je 26. marta ove godine u Banjskom polju, a za zločin kakav Srbija ne pamti osumnjičeni su radnici JKP “Vodovod” iz Bora Srđan Janković (50) i Dejan Dragijević (50).
Dragijević je u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru priznao da je ubistvo djeteta, da je tijelo bacio na deponiju, ali dva dana kasnije prebacio na drugu lokaciju koju nije želio da otkrije. Srđan se branio ćutanjem, a otkazao je punomoćje svom advokatu i tražio po službenoj dužnosti, prenosi Kurir.
“Moje mišljenje je da su osumnjičeni nešto uradili sa telom devojčice, možda odneli i čak 50, 60 kilometara dalje. Varaju se, ako misle da će dobiti manju kaznu jer nema tela. Dovoljan je i samo DNK deteta nađen u vozilu osumnjičenih da se osude na doživotne kazne zatvora. On je mišljenja da policija nakon ovog vremena teško može naći telo ubijene Danke”, kaže Časlav Ristić, forenzičar u penziji.
Prema njegovim riječima, jedina šansa da se nađe tijelo djevojčice Danke Ilić jeste da osumnjičenima u zatvoru proradi savjest.
“Iz mog dugogodišnjeg iskustva dešavalo se da osumnjičeni nakon nekog vremena provedenog u pritvoru osveste kod sebe šta su uradili i zatraže razgovor sa tužiocem kome bi otkrili šta su uradili sa telom. Nisu retke situacije da osumnjičenima proradi griža savest. Međutim, sećam se slučajeva da su osumnjičeni ćutali o telu 40 godina i da su tajnu odneli u grob”, objašnjava Ristić.
Za pomaganje prilikom uklanjanja tijela osumnjičen je Radoslav, otac Dejana Dragijevića. On se u tužilaštvu branio ćutanjem. Policija je za pomaganje u zločinu uhapsila i Dejanovog brata koji je umro u pritvoru u Boru.
Na stotine pripadnika MUP-a od 26. marta češljaju svaki pedalj Banjskog polja i sela u okolini Bora. Gotovo da nema mjesta u Zlotu koje policija nije pretražila. Međutim, telo malene Danke Ilić nije nađeno.
Saslušanja
U Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru juče su iskaze dali roditelji ubijene devojčice. U istoj prostoriji sa njima bili su i osumnjičeni Srđan i Dejan.
“Smrtna kazna za njih je malo, oni treba da robijaju do kraja života. To su monstrumi, ono što proživljavamo sve vreme je neopisivo. To može da razume samo onaj ko je roditelj.
Policija nam je više puta dolazila, uzimala razne Dankine stvari, nista ne znamo, ni za tu krv na putu, ni u kolima, ni ništa. Nama nije jasno zašto nisu zvali Hitnu pomoć, zasto nisu pomogli, nego su ovo uradili.
To što Ivana i ja trpimo sve vreme je strašno, zovu nas razni ljudi, vređaju, svaljuju krivicu na nas. Ja sam morao da tražim da promenim broj, ne možemo više…Kada se sve završi mi cemo izaći u medije i sve ćemo reći”, rekao je Miloš Ilić, otac ubijene djevojčice Danke.
Dankini roditelji nakon saslušanja u suzama su izašli iz tužilaštva.
