Plata više nije imperativ, radnici traže bonuse i stalne povišice.
Gdje god da ste u Evropi, problem svugdje isti, odavno i kod nas. Radnici traže više novca za svoj rad, pa ih tako nema ni u metalskoj ni u drvnoj industriji.
Za ovim mašinama rade dvojica radnika. Režu i kantuju pločasti materijal. Miroslav Mandić radnike je, kaže, jedva našao.
”Na te oglase, koliko god ljudi rekli da im treba posla, iskreno niko se nije bio javio u roku od dva mjeseca. Jako je teško naći ne više kvalitetnog radnika već radnika uopšte,” ističe Mandić direktor ” Steelwood’’ Banjaluka.
Plan mu je, kaže Miroslav, da zaposli još dva radnika. No, da li će ovaj put imati više sreće, neizvjesno je.
Opstanak na tržištu vječita je borba poslodavaca.
Ovo je raskrajč, mašina koja obrađuje odnosno reže ivericu. Da biste se bavili ovim poslom, za početak znanje vam nije potrebno jer je poslodavac, kako je rekao, spreman da uloži u vaše znanje. Plata za početnike kreće od 1.300 maraka.
Bonusi i situmalacije, nisu više pusti snovi već novi zadatak pred poslodavcima, kako bi bar pokušali smanjiti odliv radne snage. Koliko su danas takvi poslodavci rijetki?
”Ima i takvih poslodavaca. Sve zavisi od mogućnosti koje poslodavci imaju,” smatra Pero Ćorić direktor Privredne komore Republike Srpske.
A brojni imaju, ali ne daju. Jedan od onih koji stimuliše svoje radnike, jeste Manojlo Popović koji se unazad 25 godina bavi prodajom nekretnina, zapošljava dva radnika.
”Rade duže od 17 godina. Prezadovoljni su, ono što njima pripada, grehota je da ne dobiju i plus stimulacija kada bolje prođemo. To je ljudski i tako svako treba, a ne gledati radnika kao roba,” stav je Popovića vlasnika Agencije za prodaju nekretnina ”Senzor”.
Radnici žele da budu adekvatno plaćeni za svoj posao jer smatraju da redovna plata, osmočasovno radno vrijeme i slobodni dani nisu benfiti već nešto što se podrazumijeva.
Da li su se poslodavci odrekli poznate krilatice ”ako nećeš ti, ima ko hoće?” Oni koji to još uvijek možda ne shvataju, na dobrom su putu da na svoja biznise okače katanac.
Na koje sve načine, poslodavci danas pokušavaju da zaustave odliv radnika iz Privredne komore kažu:
”Mnoga preduzeća su iskorčila i korak dalje, mnoga preduzeća isplaćaju svojim radnicima dobrovoljni penzioni fond i na taj način žele da pokažu da su oni dio tog kolektiva i da ima smisla ostajati na ovim prostorima,” poručio je Pero Ćorić direktor Privredne komore Republike Srpske.
Dobri uslovi rada, visina plate i sve ostale pogodnosti, radnike čine zadovoljnim jer, došlo je vrijeme, kako su nam i sami rekli, da se vode starom narodnom izrekom – koliko para, toliko muzike. Radnici odavno ne žele da pjevaju ovaj poznati stih: ”radim u rudniku, život mi nije lak.” Izvor: una.ba
