Vlada Republike Srpske neće dozvoliti da se neopravdanim poskupljenjima određenih roba ponište svi njeni napori “teški” 500 miliona KM i da se preliju u džepove pojedinaca koji će ostvarivati ekstra profit, izjavio je večeras premijer Radovan Višković.
Višković je istakao da je tržišna inspekcija na terenu, da će vršiti rigorozne kontrole i da neće imati milosti tamo gdje uoče nepravilnosti.
“To ćemo raditi u kontinuitetu. Smatram da je određena roba neopravdano poskupjela”, rekao je Višković za RTRS.
Za ovu godinu najavio je pomoć građanima Republike Srpske kojima je najpotrebnija.
Višković je naveo i da je namjera Vlade da smanji “sivu zonu” u koju su ušli pojedini neodgovorni poslodavci kako radnici ne bi bili oštećeni, da se smanji nelojalna konkurencija, a da u republičkom budžetu bude veći iznos sredstava.
On je naveo kako je jedan broj poslodavaca, bez obzira na kvalifikaciju, stručnu spremu i poslovni rezultat, prijavljivao radnike na najnižu platu na koju su plaćali poreze i doprinose, što nije korektno.
U razgovorima sa predstavnicima sindikata i poslodavaca, kaže, nije se bježalo od diferenciranih minimalnih plata, naglasivši da je ovo prvo rješenje u regiji, a možda i šire.
Iako, kako kaže, uvijek ima prostora za malverzacije, Višković je naglasio da Vlada Srpske ovaj put to neće dozvoliti.
On je naveo i da se sistematizacije radnih mjesta ne mogu dramatično mijenjati poslije vladine odluke o najnižoj plati i dodao da Poreska uprava Srpske ima “krvnu sliku” svih poslodavaca.
“Gdje god bude primijećeno da se ide u pravcu zloupotreba naše odluke, odmah ćemo reagovati jer ona ne može biti izigrana ni jedan odsto”, zaključio je Višković.
Niko u Srpskoj ne treba da brine za primanja
Niko u Republici Srpskoj ne treba da brine za plate, penzije, borački dodatak i druga primanja, izjavio je večeras predsjednik Vlade Radovan Višković.
Višković je istakao da su pale u vodu sve priče o navodnom bankrotu Srpske koja redovno servisira svoje obaveze, zbog čega je ponosan.
“Rebalans budžeta za 2024. godinu je u odnosu na budžet za tu godinu bio uvećan za 75 miliona, a budžet za 2025. godinu je u odnosu na rebalans za 2024. godinu uvećan za 250 miliona KM i tu je već bilo predviđeno oko 55 miliona KM za povećanje ličnih primanja”, naveo je Višković za RTRS.
On je rekao da su medicinskim sestrama i tehničarima od 1. januara primanja povećana za 100 KM, te da postoji memorandum sa sindikatom obrazovanja i kulture za usklađivanje plata u tim oblastima sa javnom upravom i njima se svake godine plate povećavaju za 100 KM.
“Imamo ustavnu i zakonsku obavezu povećanja plata sudija i tužilaca, a to je urađeno u avgustu prošle godine. Na osnovu pokazatelja iz januara donijeli smo odluku da od aprila povećamo plate 10 odsto u zdravstvu, policiji, javnoj upravi…”, pojasnio je on.
Napomenuo je da je policija bila u posebnom aspektu odluke o povećanju plata, navodeći da će prema povećanjima policajac koji danas ima neto platu 1.600 KM doći na iznos od 2.250 KM, čime se ispravlja greška iz 2007. godine, kada je ukinuto 30 odsto iznosa na uslove rada uniformisanim policajcima koji nose vatreno oružje.
Za najavljeno povećanje plata od aprila do kraja godine, navodi on, biće potrebno obezbijediti oko 180 miliona KM dodatnih sredstava.
“Obećali smo i penzionerima i boračkim kategorijama povećanje primanja od avgusta tri, odnosno pet odsto za šta će biti neophodno obezbijediti ukupno 40 miliona KM”, istakao je Višković.
Podsjetio je da je budžet za boračko invalidsku zaštitu 2019. godine iznosio 220 miliona KM, a danas 460 miliona KM.
“Budžet za penzionere je bio milijardu i 60 miliona KM, a sa ovim povećanjem od septembra biće dvije milijarde. Budžet za plate je bio 750 miliona, a danas 1,3 milijarde sa ovim povećanjem. U suštini, sve je uvećano 100 odsto”, naglasio je Višković.
On je dodao da će za period 2023-2025. godina Srpska vratiti više od 656 miliona KM inostranih kredita nego što će se zadužiti i zato je stepen ukupnog i javnog duga Srpske na istorijskom minimumu.
To se, navodi on, može uraditi zbog rasta BDP-a Srpske, koji je od 2019. povećan sa 11,2 milijarde KM, a danas 18 milijardi KM, prenosi Srna.
