Iako su rimejkovi i nove interpretacije danas u modi, u tri i po decenije od izlaska filma niko nije smatrao da je vrijedno ponovo se upustiti u ekranizaciju romana Toma Volfa.
Morgan Frimen, glumac čija karijera traje još od ranih 1960-ih, sasvim je očekivano tokom decenija imao i poneki pogrešan korak. Ipak, postoji jedan film koji je opisao kao najveću i najuporniju noćnu moru u čitavoj svojoj filmskoj i pozorišnoj karijeri.
Ovaj izuzetan glumac snimio je i dosta loših filmova, a većina njih nastala je u posljednjoj deceniji. To i ne čudi, s obzirom na to da je ušao u osamdesete godine odlučio da radi “brze filmove”.
Takvi filmovi donose najlakšu zaradu za poznato ime, a kako je Frimen otvorenije od većine svojih kolega priznao da je novac glavni motiv pri izboru uloga, teško mu je to zamjeriti. Iskren čovjek jednostavno želi da zaradi što više može.
Naravno, Frimen neće ostati upamćen po jeftinim žanrovskim ostvarenjima, već po tome što je svom imenu, autoritetu i prepoznatljivom, toplom glasu dao težinu brojnim klasicima. Saradnje s Klintom Istvudom, filmovi poput filmova “Bjekstvo iz Šošenka, “Sedam”, trilogije “Vitez tame” i mnogih drugih više nego nadoknađuju njegovu noviju sklonost ka slabijim projektima.
Dok god je plaćen, dobitnika Oskara uglavnom ne zanima kakav će biti krajnji rezultat filma. Ipak, postoji jedan ozloglašeni promašaj koji ga proganja već decenijama. Na papiru, taj film je djelovao kao siguran hit – okupio je glumačku i autorsku ekipu na vrhuncu popularnosti, a bio je zasnovan i na izuzetno popularnom i bestseler romanu.
Pa ipak, kada ga je The Daily Beast zamolio da izdvoji film koji bi najradije izbrisao iz svoje filmografije, Frimen nije imao dilemu.
„Imao sam jednu veliku noćnu moru“, priznao je. „Nisam siguran da li bi trebalo reći koji je to film…“, odgovorio je on.
Kada je kao pretpostavka pomenut “The Bonfire of the Vanities” (Lomača taština), Frimen je odmah potvrdio:
‘To je to! Bila je to jedna od mojih omiljenih knjiga. Hajde da se vratimo i snimimo je ponovo – i ovaj put kako treba“, dodao je.
Iako su rimejkovi i nove interpretacije danas u modi, u tri i po decenije od izlaska filma niko nije smatrao da je vrijedno ponovo se upustiti u ekranizaciju romana Toma Volfa.
A trebalo je da bude sjajno: satirična crna komedija Brajana De Palme iz 1990. godine, sa Frimanom, Tomom Henksom, Brusom Vilisom, Melani Grifit i mladom Kirsten Dunst, djelovala je kao savršen spoj.
Umjesto toga, film je doživio fijasko na blagajnama, bio žestoko kritikovan i dobio čak pet nominacija za Zlatnu malinu.
Frimen nije jedini koji žali zbog tog projekta – i Tom Hanks je kasnije priznao da bi volio da film nikada nije snimio, što dovoljno govori o tome koliko je prilika bila propuštena, prenosi n1.rs
