Dok se moderna tehnologija sve više guši u potrošnji struje, hlađenju i ogromnim čipovima, grupa evropskih naučnika ide potpuno suprotnim putem.
Umjesto da prave još veće i jače procesore, oni pokušavaju da kopiraju jedan od najefikasnijih sistema u prirodi, mozak pčele.
Istraživački tim okupljen oko projekta InsectNeuroNano želi da razvije ultraštedljive GPS čipove koji bi radili lokalno, bez oslanjanja na snažne servere i ogromnu obradu podataka. Inspiracija je jednostavna i brutalno efikasna.
Intelov radikalan zaokret: Svaki ispravan čip ide u AI servere, obični korisnici na čekanju
Pčela se snalazi u trodimenzionalnom prostoru, pamti rutu, prilagođava let u realnom vremenu i pronalazi hranu, a za sve to troši oko 10 mikrovati energije.
Za poređenje, savremeni procesori koji obavljaju sličan nivo računanja troše milion puta više struje. Čak i relativno efikasan čip poput Intel Core Ultra procesora zahtijeva desetine vati da bi isporučio sličan obim obrade podataka.
Pčela ima sopstveni “ugrađeni GPS”. Ona ne koristi satelite, već analizira obrasce na nebu i poredi ih sa sopstvenom brzinom i pravcem kretanja. Na taj način može da leti kilometrima daleko i da se bez greške vrati u košnicu, više puta dnevno. Sve to obavlja organizam težak svega nekoliko stotina miligrama.
Na tom principu radi i ideja istraživača sa Lund University, koje predvodi Anders Mikelsen. Njihov cilj nije klasična vještačka inteligencija koja se trenira na ogromnim skupovima podataka, već prirodna inteligencija pretočena u hardver.
Ključ leži u nanofotonskim kolima. Za razliku od klasičnih elektronskih čipova, ova tehnologija koristi svjetlost koja se vodi kroz strukture veličine milijarditog dijela metra. Takvi čipovi ne bi bili univerzalni, već ekstremno specijalizovani. Jedan čip, jedan zadatak, maksimalna efikasnost.
Ako projekat uspije, ovakvi GPS sistemi mogli bi da se koriste u senzorima za praćenje okoline, minijaturnim autonomnim robotima, pametnoj poljoprivredi, pa čak i u uređajima koji danas nemaju nikakav navigacioni sistem zbog potrošnje energije, piše klix.ba.
Ipak, nema razloga za paniku i priče o rojevima robotskih insekata. Sami istraživači procjenjuju da je potrebno još oko deset godina da današnji prototipi prerastu u praktične uređaje.
Za sada, ovo je prije svega dokaz da priroda i dalje rješava probleme koje tehnologija tek pokušava da sustigne.
