Komedija “Voicemails for Isabelle”, u kojoj glavne uloge tumače Zoi Dojč i Nik Robinson, osvojila je publiku širom svijeta, a mnogi pitaju da li je dirljiva priča inspirisana stvarnim događajima.
Film, koji je napisala i režirala Lia Mekendrik, premijerno je prikazan 19. juna i za samo nekoliko dana postao je najgledaniji naslov na Netfliksu.
Radnja prati Džil, mladu kuvaricu koja se teško nosi sa smrću mlađe sestre Izabel.
Kako bi zadržala osjećaj bliskosti s njom, nastavlja da ostavlja glasovne poruke na njenom starom broju telefona, ne znajući da je broj u međuvremenu dodijeljen nepoznatom muškarcu po imenu Ves.
Slušajući njene poruke, on se postepeno zaljubljuje u ženu koju nikada nije upoznao.
Iako je ljubavna priča između Džil i Vesa izmišljena, autorka filma otkriva da su njegove najvažnije emotivne teme proistekle iz njenog ličnog iskustva.
Mekendrik je objasnila da je scenario u velikoj mjeri inspirisan odnosom koji ima sa svojom mlađom sestrom.
“Film je ljubavno pismo sestrinstvu – kako porodici u kojoj smo rođeni, tako i porodici koju sami izaberemo tokom života”, rekla je autorka.
Ideja o ostavljanju glasovnih poruka nastala je nakon jedne večeri provedene na stendap nastupu.
Kako je ispričala, jedna komičarka govorila je o beskrajno dugim i duhovitim govornim porukama svog oca, dok je druga odmah zatim ispričala da njen otac više ne zove jer je preminuo.
Kontrast između te dvije priče ostavio je snažan utisak na Mekendrik.
Počela je da razmišlja kako bi izgledalo nastaviti da ostavlja poruke nekome ko više nije živ.
Istovremeno je pomislila na svoju sestru i shvatila da bi, kada bi je izgubila, vjerovatno nastavila da je poziva. Upravo iz te ideje nastao je scenario za film.
Priča je dodatno dobila ličnu dimenziju kada se njena sestra preselila u Njujork na studije. Mekendrik kaže da joj je gotovo svakodnevno ostavljala duge glasovne poruke u kojima je bez zadrške pričala o svemu što joj se dešavalo.
“Pomislila sam koliko bi bilo neprijatno kada bi neko saslušao moje potpuno iskrene poruke. Ali, ako bi se neko zaljubio upravo u tu moju najiskreniju verziju, onda bi to bila prava ljubav”, rekla je.
Zbog toga, iako “Voicemails for Isabelle” nije zasnovan na stvarnim događajima, njegova emotivna srž počiva na autorkinim ličnim iskustvima i odnosu sa sestrom, što je filmu dalo posebnu autentičnost. /Cdm.me/
