Kad god se usvaja budžet na nivou BiH bude teško, mislim da je u istoriji BiH samo dva puta usvojen na vrijeme, rekao je Srđan Amidžić, ministar finansija i trezora u Savjetu ministara BiH.
“Kad god se usvaja budžet na nivou BiH to bude teško i ja mislim da u istoriji BiH samo dva puta je budžet usvojen na vrijeme. Ova godina nije nikakva iznimka u odnosu na neke prethodne godine i ono što je vezano za ovaj budžet, postavili su pitanja da li je on razvojni ili potrošački.
Moramo da razumijemo da Savjet ministara nije Vlada, to je Savjet ministara, kordinaciono tijelo na nivou Bosne i Hercegovine i kao takav on ne može da se bavi nekim razvojnim stvarima. Razvojne stvari su ostavljene za nivoe entiteta, odnosno Vladu Republike Srpske i Vladu Federacije Bosne i Hercegovine i Vladu Brčko Distrikta. Budžet treba da omogući da ta administracija funkcioniše i on nema razvojnu komponentu”, rekao je Srđan Amidžić, ministar finansija i trezora u Savjetu ministara BiH.
Najznačajnija stvar u budžetu jesu troškovi koji se odnose na troškove plata zaposlenih, a ove godine oni iznose milijardu i 162 miliona KM u ukupnom budžetu koji se odnosi na administraciju, rekao je Amidžić.
“Mislim da je ta administracija prevelika, ono što mogu da kažem da je to povećanje, koje se najznačajnije osnosi na povećanje na primanje radnika, ono je 125 miliona KM veće u ovoj godini u odnosu na prethodnu godinu, ali to je sve vezano za retroaktivnu isplatu radnicima jer se kasnilo sa budžetom. Za isplatu uvećanog regresa koji nije 631 već 690 konvertibilnih maraka.
Da ispoštujemo kolektivni sporazum vezano za topli obrok, povećanje naknada kad je u pitanju prevoz i kao takav budžet, budžet je realan. Glupost je bila, kada sam čuo od nekih pojedinaca koji su rekli da ovaj budžet nema razvojnu komponentu, nije ni normalno da on ima razvojnu komponentu. Razvojnu komponentu ima budžet Republike Srpske, budžet Federacije Bosne i Hercegovine.
Onog momenta kad bi on imao tu komponentu i preuzeo je na sebe i to privredno ulaganje, tog momenta bi mi mogli da ugaimo institucije u Republici Srpskoj. Ono što me veseli kad u pitanju budžet, da u budžetu nema onih stavki, koje ne mogu i ne smiju da budu, a to je takozvanih sedam institucija kulture i BHRT iz razloga što smo imali nastojanje ljudi koji se bave politikom u Sarajevu da stvore nešto što se zove državna televizija pa vam onda ne treba RTRS, pa vam ne treba Federalna televizija već postoji jedna državna BHRT”, kaže Amidžić, prenosi ATV.
Takve stvari ne možemo da dozvolimo niti po zakonu, niti je politički prihvatljivo kao i da postoje institucije kulture koje bi pisale istoriju i srpskog i hrvatskog kao i bošnjačkog naroda na čijem čelu institucija bi se nalazili Bošnjaci, dodaje Amidžić.
“Već svije godine za redom uspijevamo da usvojimo budžet, a da za njih ta dva bitna politička pitanja nisu našla svoj prostor u tom budžetu. To doživljavamo kao našu obavezu prema narodu. Ko nađe jednu konvertibilnu marku namijenjenu koja je namijenjena BHRT-u ili namijenjena tkzv. institucijama kulture u budžetu ja sam rekao da ja onaj čitav dokument pojedem, ne postoji ni jedna konvertibilna marka”, kaže Amidžić.
Marinko Božović komentarisao je BHRT, to nisu budžetska sredstva već su sredstva koja ne pripadaju budžetu, već su ostvarena kao višak prihoda RAK-a na čija sredstva ima pravo BHRT, RTRS, Federalna Televizija i Herceg televizija. To nisu budžetska sredstva, naglašava Amidžić.
“Drago mi je juče da Forto koji je dugo kočio, jedno godinu dana da se isplati novac za Republiku Srpsku, juče je uplaćeno na račun Vlade Republike Srpske preko 18 miliona KM. Ja mislim da je 18 milina maraka uvećan još za nekih milion i 700 kod RAK-a veći za šest miliona koje je isplaćeno BHRT-u i koje BHRT-u pripada. To nisu budžetska sredstva, BHRT ne može da bude dio budžeta niti institucije kulture to mogu da budu”, rekao je Amidžić.
Prema njegovim riječima na budžet se dugo čekalo jer Nermin Nikšić nije dolazio na fiskalni savjet jer je govorio da je Vlada Republike Srpske neustavna
“On je bio i premijer i bio sudija Ustavnog suda, pogotovo o ni koji se kunu u te institucije oni bi trebalo reći ajde sad svako radi svoj posao. Mi dolazimo na fiskalni savjet tek u aprilu smo usvojili taj globalni okvir koji je prvi korak političkog signala da možemo imati budžet.
Mi smo polovinom maja već poslali budžet prema Predsjedništvu, onda Denis Bećirević je dva mjeseca držao taj budžet kos sebe, ne znam kao da ga je usvoiio. I nakon dva mjeseca, prvo jednom nije prošao tad je glasala samo Željka Cvijanović za taj budžet ova dvojica protiv, nije prošao i nakon dva mjeseca isti taj budžet uzeo i uputio u parlamentarnu proceduru i taj dokument je takav na kraju usvojen. To što su radnici čekali ovoliko koliko su čekali oni se mogu zahvaliti onima koji su u ovom konkretnom slučaju kočili te procese”, rekao je Amidžić.
Što se tiče ministarstva finansija, ono radi sve pripreme kako bi retroaktivna isplata kada su u pitanju zaposleni na nivou BiH bila što brža, dodaje Amidžić.
“Naslušali smo se i priča o tome kako raste broj radnika, Jedno je sistematizacija drugo je stvari broj radnika. U odnosu na momenat kada sam ja došao taj broj radnika je sa 22.500 sad već ispod 21.000, znači preko 1.500 i 1.600 radnika je manje na nivou institucija BiH u ove tri godine od kada sam ja tamo i koliko vidim sve funkcuioniše i nema nikakvih problema”, kaže Amidžić i dodaje:
“Bosna i Hercegovina je sklepana država, kad imate sklepanu državu imate sklepana rješenja, to je odpilike kao kad angažujete da vam u stanu radi kako naš narod kaže, od majstora dunđer i onda taj dunđer nikada neće napraviti dobar posao ili će ga uraditi nekvalitetno ili će kasniti i uvijek imate neki problem, e tako su neki dunđeri pravili Bosnu i Hercegovinu i uvijek ćete imati kašnjenja, loša rješenja i sa te strane u ekonomskom smislu ja odgovorno tvrdim da bi ljepše bilo za život i njima i nama kad bi se doslovno držali Dejtona i smanjili to njihovo nastojanje da sve bude jedna država što ne može biti ili sa druge strane kad bu bili dvije samostalne države sasvim sigurno bi bolje živjeli ljudi u Federaciji BiH, sad pričam čisto ekonomski.
Mi smo bili izloženi različitim blokadama, blokirao nam je Foto ta sredstva, pa su nam blokirani usvajanje pravilnik za povrat PDV-a za povrat na prvu nekretninu , pa nam je blokiran granični prelaz”, kaže Amidžić.
Veseli me što pripadam narodu koji neće da šuti niti da pristaje na ucjene. Budžet se finansira iz tri različita izvora, ono što nas najviše zanima jeste koliko je odvajanje od UIO odnosno koliko plaćaju Republika Srpska i Vlada Federacije. Četvrtu godinu za redom taj iznos je milijardu i 20 miliona KM pri čemu niti jedna konvertibilna marka nije otišla za finansiranje institucija, rekao je Amidžić.
