Dobijanje statusa kandidata, a sada i najava odluke o otvaranju pregovora EU sa BiH, dobre su vijesti za našu stabilnost i perspektivu. Da nije došlo do te odluke, u velikoj mjeri bi u pitanje bio doveden kredibilitet same EU imajući u vidu prethodne odluke, rekao je Milorad Dodik predsjednik Republike Srpske u autorskom tekstu.
Tekst prenosimo u cijelosti:
Izvinite, ali dati otvaranje pregovora Ukrajini, a ne dati BiH, ruganje je davno uspostavljenom procesu pridruživanja. Ispada da jedno postkonfliktno društvo, koje umnogome funkcioniše na saglasnosti da nam je put u EU interes, nije zaslužilo pregovore nakon decenija napora, dok ga je zaslužilo društvo koje u ovom trenutku funkcioniše u ratnom režimu. Da me ne shvatite pogrešno, imamo izbalansiran stav zasnovan na našem iskustvu i želimo da se patnje tamo završe ubrzo i to političkim sporazumom kakvim se svaki rat završava. Nama Srbima u BiH put ka EU je i ekonomski i nacionalni interes.
I Srbija, i Republika Srpska i BiH najveći dio svoje ekonomske aktivnosti zasnivaju kroz saradnju s članicama ili budućim članicama EU. To je i prirodno i normalno, a stvar je i geografije jer se nalazimo u srcu Evrope. Čitav 20. vijek je bio tragičan za narode Balkana i na osnovu tih iskustava često imamo različite poglede na istoriju, ali u EU vidimo ostvariv zajednički cilj. Za nas Srbe taj cilj je poslije 20. vijeka ispunjenog velikim stradanjima prilika da živimo na prostoru bez granica, s našim vrijednostima i nacionalnim identitetom. Naša integracija u EU bi morala biti interes i nje same. Ona je nastala kao mirovni i ekonomski projekat. Logika njenog osnivanja poslije Drugog svjetskog rata je bila jednostavna i ispravna.
Komplikovane i odnose pune konflikta u Evropi riješila je stavljajući na prvo mjesto mir, na drugo bolji život, dakle ekonomiju, na treće zajednički ekonomski prostor i na četvrto kompromis, tj. konsenzus. Zato kažem da je za nas EU značajna jer BiH može funkcionisati kao “mala EU”. I BiH je moguća kada se uvažavaju ta četiri identična stuba. Sva tri naroda žele mir, imaju interes da bolje žive, da budu integrisani u ekonomski prostor koji to omogućava i mogu funkcionisati samo uz kompromise, tj. konsenzus. Takva BiH je prihvatljiva za Republiku Srpsku.
Kada ona tako funkcioniše, mi iz Republike Srpske spremni smo dati ogromne i ključne doprinose evropskim integracijama. Ni simbolički, ni suštinski ni politički EU neće biti kompletna bez nas. Mi smo i test istorije i kontrolni zadatak EU. Moram istaći zahvalnost i zadovoljstvo na razumijevanju koje u tom smislu imamo od Austrije, Mađarske, Italije, Slovačke, Slovenije i Hrvatske kao članica EU.
To su države koje i u istorijskom i u regionalnom kontekstu razumiju ovo što govorim. I koje takođe, zajedno sa nama, imaju komplikovane odnose kroz istoriju, ali za koje EU nije bila platforma da se odreknu sebe. Zato je nepošteno da neko to traži nama. Republika Srpska se neće odreći sebe. Nećemo dati nijednu nadležnost i nećemo se odricati slova Republike Srpske kada kažu da je to uslov da idemo ka EU. Nije, i mi to znamo. Na to nećemo nasjedati. Na to ne bi pristali ni u Flandriji ni u Bavarskoj. Duboko vjerujem da smo sposobni da uskladimo zakonodavstvo, ali prvenstveno moramo uskladiti kalendar s Evropom. Evropa živi u sadašnjosti i okrenuta je budućnosti. BiH je, ne željom ili krivicom Srba, zarobljena u prošlosti. Građanski rat, ni nakon 30 godina, nije završen u mnogim glavama. Otuda se mnoge politike baziraju na nemogućim idejama.
Pokušaji da se od BiH napravi nešto što ona nikada nije bila i što nikada ne može biti uzrok su mnogih nesporazuma. Vi, ovdje u Austriji, možete uložiti milijarde evra i svu energiju i vrijeme, ali na Alpima nećete napraviti pirinčana polja. Јedan od uslova napretka BiH je prihvatanje činjenice da ona ne pripada nikome, već jednako pripada svima. Da Šmit pokuša da se u svojoj Bavarskoj bavi politikom na isti način kao što pokušava da se umiješa u politički život BiH, ne bi imao nikakvu šansu. Zamislite da pokuša svojim Bavarcima da kaže da se odreknu svojih šuma u korist drugih nivoa vlasti. Trideset odsto šuma u Bavarskoj je u vlasništvu Slobodne države Bavarske, a dva odsto u vlasništvu SR Njemačke. Ili zamislite da on u svojoj zemlji pokuša da kandiduje rješenje da sve parlamente lokalnih samouprava, država, pokrajina i savezni parlament zamijeni pravo jednog čovjeka da donosi odluke umjesto miliona Nijemaca koji biraju ljude u te skupštine. Strpali bi ga u ludnicu.
Šmit je potpuno nelegitiman i nelegalan turista koji okupira kancelariju OHR. Јa mislim da je 30 godina nakon rata došao trenutak da se završi uplitanje stranaca u naš politički život. To je ponižavanje demokratskih procedura koje imamo u nečemu što treba da bude naša kuća. Nalazimo se na Diplomatskoj akademiji. Ljudi koji je pohađaju znaju koliko vrijede ljudi bez legaliteta u međunarodnim odnosima. Ne vrijede ništa. Šmit, uzgred, nema ni legitimitet. Otkriću vam jedan podatak: Šmita kao sagovornika Republike Srpske, prema istraživanjima javnog mnjenja, prihvata samo jedan odsto ljudi. Samo jedan odsto ljudi smatra da s njim imamo bilo šta da razgovaramo. Čak i ako postoje interesi koji guraju dalje brukanje i bivstvovanje tog čovjeka, treba da znaju da je u našoj demokratiji i za naše birače bilo kakav razgovor sa Šmitom neprihvatljiv i samim tim je politički neisplativ za bilo kog političkog aktera. Šmit je jedna promašena avantura i još jedan argument u prilog tome da stranci samo smetaju i da nas treba pustiti da se dogovaramo sami.
Za nas je apsolutno neprihvatljivo postojanje stranaca u Ustavnom sudu BiH. To je pitanje našeg dostojanstva i zdravog razuma. Zato je jedan od ključnih zadataka vraćanje suvereniteta BiH. EU je zajednica slobodnih država, BiH sa OHR-om i stranim sudijama u Ustavnom sudu nije slobodna i suverena zemlja. Od 12. vijeka u Evropi zakone donose parlamenti, u 21. vijeku u BiH zakone nameće jedan čovjek. Od uspostavljanja instituta Ustavni sud, on se bavio tumačenjem Ustava i usklađenošću zakona s njim. U BiH se on bavi kreiranjem zakona. Ustavni sud sa strancima nije zaštitnik prava, već politički organ prinude i prisile. Takvo stanje je za nas neprihvatljivo. Vjerujem da ga ne bi prihvatili ni bilo koji drugi narodi Evrope. Izvor: RTRS
