Čajevima od trava izlečila karcinom pluća, presnom hranom protiv karcinoma grla, biljni preparati liječe rak, vraćanje vida. To su samo neke od poruka i naslova koji se svakodnevno mogu naći i na društvenim mrežama, portalima, u elektronskim i štampanim medijima. Profesor Siniša Radulović, klinički farmakolog i predsednik Udruženja medikalnih onkologa Srbije, kaže za RTS da takvi preparati uglavnom uopšte ne pomažu izlečenju, a često i škode pacijentima.
Profesor Siniša Radulović kaže da je pacijentima teško da se suoče sa dijagnozom karcinoma, da se plaše i onda misle da treba da pročitaju sve i da jure sami kako će da reše taj problem.
Poručuje da je strašno šta se sve reklamira na društvenim mrežama kao lijek za bolesti, ali da ni tradicionalni mediji nisu mnogo bolji, jer se reklamiraju prozvodi čija efikasnost nije dokazana.
Ukazuje da bi za reklame na televizijama morao da se pooštri kodeks i da se vodi računa šta se sve reklamira. “Čak mislim da bi svaka reklama trebalo da prođe procenu da li to pustiti ili ne”, dodaje Radulović.
Navodi da mi imamo propise o tome, ali da smo ih olabavili.
“Zna se kojim rečima sme da se kaže – ne sme da se kaže ova supstanca ili ova biljka ubija kancerske ćelije, to će laiku da znači odlično treba da se time lečim”, navodi Radulović.
Kaže da ti proizvodi ne pomažu potpuno izlečenje, već da uglavnom uopšte ne dopinose boljitku.
Anketa na Institutu za onkologiju: 65 odsto pacijenata u metastatskoj fazi koristilo neke preparate
Navodi da su svojevremeno na Institutu za onkologiju uradili anketu, jer su pacijenti uzimali različite preparate, pa su želeli da istraže šta sve piju, od koga su dobili te informacije, kao i koliko novca za to troše.
“U to doba nisu bili baš toliko skupi citostatici, iznenadilo nas je da pacijenti troše više novca za takve preparate, nego što mi potrošimo da ih lečimo”, ističe Radulović.
Dodaje da 65 odsto njih u metastatskoj fazi na hemioterapiji koristi nešto od tih preparata.
“Šta je zaključak – jako je dobro da lekar, onkolog, razgovara sa njima, jer definitivno može nešto da uzme, ali da ih pita i da budu otvoreni da mu kažu, jer dođu pacijenti sa nekim analizama jetre koje su katastrofalne, a ne očekuješ to od svoje terapije, nego na kraju ispalo da je iz nekog bureta pio čaj i otrovao sam sebe maltene”, objašnjava Radulović.
Treba razumeti pacijente
Ipak, naglašava da treba razumeti pacijente koji kada se nađu u takvoj situaciji bore se za život.
“Kada čuju neko ima rak onda se svi jave od familije, ja poznajem ovog koji je pio ono, ali svi ti preparati nemaju nijedan dokaz o efikasnosti, a verovatno ni to koliko su toksični”, kaže Radulović.
Navodi da kada ga pitaju da li da piju takve proizvode on odgovara da je to odlično za one koji ih prodaju, ali da će pacijenti definitivno potrošiti pare, a verovatno ništa im neće pomoći, a može i da odmogne.
Ukazuje da bi naša Agencija za lekove i medicinska sredstva vodi računa šta se sve nalazi na tržištu i uglavnom te proizvod pušta kao dijetetske suplemente, a ne kao lekove.
“Za njih je dovoljno da pokažu da su neškodljivi, a o efikasnosti ili toksičnosti nema govora. Mislim da za neke ozbiljnije bolesti takva neka kontrola bi bila poželjna”, kaže Radulović.
“Sramota što javne ličnosti reklamiraju takve proizvode”
Navodi da je velika potražnja za vitaminima i u apotekama vidimo “ceo periodni sistem elemenata – kalcijum, magneziju, cink“. “Sve pijemo, od vitamina svi mogući izmešani bez ikakve kontrole”, dodaje.
Na pitanje kolika je odgovornost i javnih ličnosti, koje se pojavljuju i reklamiraju takve proizvode, kaže da je to zloupotreba.
“Ja ne znam kako pristaju na to, ne znam u čemu je interes… To je sramota”, poručuje Radulović.
Govoreći o tome šta je rešenje, kaže da to ne treba da bude tajna između lekara i pacijenta, da o tome treba da se razgovara i da se objasni čitava procedura lečenja i šta je dobro za njih, a da shvate da takvi preparati za njih nisu dobri.
“Potrebna je i veća kontrola od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva, možda i Ministarstva”, zaključuje Radulović.
Izvor: Glas Srpske
