Mnogi su iskusili da uoči odmora užurbano završavaju poslovne obaveze, a da se čim prestanu da rade razbole.
To se ne dešava samo zimi – ljetnji odmori, odlazak na plažu ili produženi vikendi takođe mogu biti pokvareni prehladom ili drugim zdravstvenim tegobama koje se javljaju odmah po završetku posla.
Za ovu pojavu postoji i naziv – „bolest odmora“ (leisure sickness). Termin je skovao holandski psiholog Ad Vingerhuts, iako ova dijagnoza još nije zvanično priznata u medicinskoj literaturi, piše BBC.
Koliko je ova pojava česta?
Vingerhuts je u istraživanju obuhvatio više od 1.800 ljudi i pitao ih da li smatraju da pate od „bolesti odmora“. Nešto više od tri odsto ispitanika odgovorilo je potvrdno.
To ukazuje da je riječ o relativno rijetkoj pojavi. Istraživači napominju da ljudi lakše pamte odmore koje im je pokvarila bolest nego one tokom kojih su bili potpuno zdravi.
Šta se dešava u organizmu?
Jedna od teorija kaže da nagli prelazak iz stresnog radnog ritma u stanje opuštenosti mijenja nivo hormona stresa.
Adrenalin, koji se luči tokom stresnih situacija, pomaže organizmu da se izbori s infekcijama, dok kortizol, iako doprinosi lakšem suočavanju sa stresom, može da oslabi imuni sistem. Kada nivo ovih hormona naglo opadne, organizam bi mogao biti podložniji virusima.
Međutim, za ovu teoriju još nema dovoljno naučnih dokaza.
Drugo moguće objašnjenje jeste da su ljudi već bili bolesni, ali zbog poslovnih obaveza nijesu obraćali pažnju na prve simptome. Tek kada se opuste, počinju da primjećuju tegobe.
Psiholog Džejms Penebejker pokazao je da ljudi više obraćaju pažnju na simptome kada nijesu zaokupljeni drugim aktivnostima. U jednom eksperimentu ustanovio je da studenti rjeđe kašlju dok gledaju zanimljive scene filma, a češće tokom dosadnih djelova, kada više obraćaju pažnju na osjećaj grebanja u grlu.
Možda nas razboli samo putovanje
Postoji i treće objašnjenje – možda problem nije u poslu, već u samom putovanju.
Avioni, aerodromi i drugi zatvoreni prostori povećavaju mogućnost kontakta s virusima. Istraživanje među putnicima na letu iz San Franciska za Denver pokazalo je da je čak 20 odsto njih razvilo simptome prehlade u sedmici nakon ljeta, javlja N1.
Iako se često smatra da je uzrok recirkulacija vazduha u avionima, istraživači nijesu pronašli dokaze za to. Umjesto toga, smatraju da veću ulogu imaju boravak u zatvorenom prostoru, blizina velikog broja ljudi i suv vazduh, koji otežava prirodnu zaštitu disajnih puteva.
Jedinstven odgovor još ne postoji
Vingerhuts smatra da je moguće da na pojavu „bolesti odmora“ utiče više faktora istovremeno – od naglog pada stresa, preko kasnog prepoznavanja simptoma, do samog putovanja.
Dobra vijest je da je riječ o rijetkoj pojavi. Još jedna dobra vijest je da se, kako starimo, imuni sistem bolje upoznaje s virusima i stvara više antitijela, pa se prehlade javljaju rjeđe – bez obzira na to da li smo na poslu ili na odmoru.
