Zvanično najstariji brucoš u Crnoj Gori, 88-godišnji Branislav Radulović, priprema ispite u drugom semestru na Mašinskom fakultetu u Podgorici.
Ekipa TVCG posjetila ga je u Komanima, gdje živi, a osim što vrijedno sprema ispite, Branislav ne odmara već stalno nešto radi u bašti i voćnjaku, što ga, kako kaže, čini vitalnim u devetoj deceniji.
Sve bilježim na časovima i cilj mi je da dokažem studentima da samo redovno dolaze na časove i slušaju predavanja i da im je garantovan ispit.
Vjerujte, ja toliko brzo pišem da često puta moram da dešifrujem ono što sam pisao jer nijesam dugo pisao nije čudo”, priča Branislav.
Iako je na poklon od Univerziteta Crne Gore dobio lap top, Branislav priznaje da je “na Vi” sa tehnologijom, ali da ne sumnja da će i to savladati. Njegovo geslo je – gdje ima volje tu je i uspjeh..
“Još polažem kolokvijume, jos nijesam nijednu ocjenu dobio, tako da je sve ovo prividno, ja ne računam ništa dok ne dobijem ocjene u indeksu. Tako da mislim da ću dobro proči…”
“Pa, prvi semestar prošao nam je puno teže nego što sam zamišljao, mislio sam da će ići lakše, ali sam vidio da svaki profesor traži dublje znanje, drukčije je bilo učenje prije 70 godine nego sad.
Sad se traže, neki izvodi i rabote, teško se tu snalazim. Međutim, pokušaću da to savladam… Teoretski pedmeti mi bolje idu, jer to je sve na osnovu logike, zdrav razum dosta pomaže, a bogami matematika i fizika malo teže, ali nadam se da ću i to savladati”, dodaje on.
Iako njegova porodica nije bila oduševljena, Branislav je odlučio da ispuni sebi želju da završi fakultet. A, prvi put ga je upisao prije 60 godina, no tada okolnosti su bile takve da je bilo važnije da radi i prehrani djecu. Sada želi da dokaže starijoj generacije da godine ne mogu biti prepreka u ostvarivanju snova.
“Ove mlade kolege i koleginice su me dobro prihvatili, moram da kažem da sam iznenađen. Oće da se trude da mi pomognu slabo čujem, slabo vidim i oće jedna koleginica da mi pokaže na mobilni, ja ne vidim, donosi papir, neće ni to, onda uzima ovaj papir ispred mene da ga ona popuni, a profesor kaže ‘E, to je već mnogo’.
Pa, dobro profesore vjerujte, meni to ne treba, ono što sam mogu, to ću napraviti, ne tražim nikakve privilegije… Nastojim da ne budem privilegovan, sjedim sve u prvu klupu da bolje čujem, oni dosta lagano pričaju i to mi smeta, ali neću ni to da ih opomenem jer neću po ničemu da utičem, već sve kako je redovno”, priča Branislav.
Nekoliko predmeta na fakultetu Branislavu predaje i bivši premijer Zdravko Krivokapić, koji mu je i omiljeni profesor. Između predavanja prozbore koju i o politici.
“Predaje mi dva-tri predmeta i zamolio sam ga da prva ocjena u indeksu bude od njega jer koliko para toliko i muzike. Ne tražim nikakav popust jer to meni faktički ne treba. Ja sam penzioner 35 godina, to mi ne utiče na penziju, nesto ne mislim zapošljavati se…”
Na svom imanju u Komanima, osim što uči, Branislav non stop nešto radi. Voćnjak, vinograd, košnice njegove su dnevne zanimacije, ali i još mnogo toga… Fizički rad ga, ubijeđen je, čini vitalnim. (RTCG)
