SAOPŠTENjE ZA MEDIJE
Povodom izjava Bojana Kresojevića o poslovanju Međunarodnog aerodroma Banja Luka, smatramo neophodnim da javnosti iznesemo potpune, tačne i kontekstualizovane činjenice.
Očigledno je da se aerodrom koristi kao sredstvo političkih prepirki, bez stvarnog razumijevanja njegovog funkcionisanja. Koliko su takve kritike nedosljedne pokazuje i činjenica da je upravo u periodu mandata Bojana Kresojevića na poziciji gradskog menadžera, na prijedlog odbornika Ujedinjene Srpske, usvojena odluka o dodjeli 200.000 KM granta podrške Aerodromu Banja Luka, koja nikada nije isplaćena. Ovo najbolje govori o nedosljednosti i licemjerstvu jer oni koji danas kritikuju, u trenutku kada su imali priliku da pomognu, nisu realizovali ni već usvojene mjere podrške.
Međunarodni aerodrom Banja Luka finansijsku podršku dobija isključivo od Vlade Republike Srpske, dok od Grada Banja Luka uprkos tome što sam grad generiše značajne ekonomske benefite kroz turizam, trgovinu, transport i privredu ne dobija finansijsku podršku, niti grad učestvuje u subvencionisanju avio-linija.
Istovremeno, posebno je indikativno da se Bojan Kresojević u javnosti kao gradski menadžer hvalio podacima da je turizam u 2023. godini povećao budžet Grada Banja Luka za oko 2 miliona KM, uključujući značajan rast prihoda od boravišne takse. Upravo ti podaci jasno potvrđuju da vazdušni saobraćaj i dolazak putnika imaju direktan uticaj na rast turizma i prihode grada. Uprkos tome, Grad Banja Luka po uzoru na druge lokalne zajednice ne učestvuje u podršci razvoja Međunarodnog aerodroma Banja Luka, niti u subvencionisanju avio-linija, što predstavlja očigledan paradoks između ostvarenih koristi i izostanka ulaganja.
Istovremeno, Kresojević kao primjer dobrog poslovanja koristi Međunarodni aerodrom Tuzla, koji dobija višemilionsku podršku samo u tekućoj godini oko 5 miliona KM, uključujući infrastrukturna ulaganja i subvencije linija od strane Tuzlanskog kantona. Kompaniji Wizz Air kroz subvenciju Tuzlanskog kantona isplaćuje se 6 evra po svakom dolazećem putniku što je i razlog uvođenja niza novih linija. Sličan model postoji i u Kantonu Sarajevo, gdje Turistička zajednica Kantona Sarajevo izdvaja 3,5 miliona KM za subvencije avio-linija i dodatno plaća BHDCA takse u ime aerodroma.
Postavlja se logično pitanje, zašto Bojan Kresojević, dok je obavljao funkciju gradskog menadžera, nije pokrenuo pitanje subvencionisanja avio-linija po uzoru na aerodroma Tuzla? Ukoliko je već smatrao da je takav model ispravan, zašto ga tada nije predložio i sproveo, nego se danas, sa distance, bavi kritikama bez konkretnih rješenja?
Za razliku od toga, Međunarodni aerodrom Banja Luka funkcioniše bez ikakve lokalne podrške i bez ijedne konvertibilne marke uložene u subvencije za avio-kompanije.
Dodatno, važno je razumjeti da aerodromi nisu klasična preduzeća. Niskobudžetne avio-kompanije zahtijevaju maksimalne popuste i direktne subvencije što znači da aerodromi ne prihoduju od direktne saradnje sa ovom vrstom avio kompanija, dok istovremeno postoje fiksni troškovi, poput taksi BHDCA od 3 KM. U takvom modelu, bez institucionalne podrške, pozitivan finansijski rezultat nije realno očekivati.
Posebno ističemo da je aerodrom u 2025. godini bio suočen sa dodatnim, kompleksnim obavezama, te je u maju 2025. preuzeo provođenje KDZ pregleda od Granične policije Bosne i Hercegovine. To je zahtijevalo zapošljavanje, obuke, sertifikaciju i nabavku opreme, a ukupna vrijednost preuzimanja nove nadležnosti koštala je aerodrom nešto manje od milion konvertibilnih maraka, uz istovremeno završenu zahtjevnu sertifikaciju prema standardima Evropske agencije za sigurnost vazdušnog saobraćaja. Ovi troškovi nisu znak neefikasnosti, već nužna ulaganja u sigurnost i standarde.
Uprkos svemu navedenom, Međunarodni aerodrom Banja Luka u 2025. bilježio je rekordan rast broja putnika, i to u uslovima u kojima nema mogućnost subvencionisanja avio-linija što jasno potvrđuje koliko je rada uloženo u jačanje saradnje i pregovore sa avio kompanijama.
Zaključak je jasan: ne mogu se porediti aerodromi koji imaju višemilionsku lokalnu podršku sa aerodromom koji funkcioniše bez ijedne konvertibilne marke lokalnih subvencija. Međunarodni aerodrom Banja Luka finansijsku podršku dobija isključivo od Vlade Republike Srpske. Ipak, po uzoru na praksu drugih aerodroma u Bosni i Hercegovini i regionu, jasno je da je za dalji razvoj, jačanje konkurentnosti i privlačenje novih avio-linija neophodna i aktivnija uloga lokalne zajednice.
Aerodrom informacije o svom poslovanju objavljuje javno upravo zato što posluje transparentno i odgovorno prema građanima. Svi finansijski podaci, izvještaji i odluke dostupni su nadležnim institucijama i javnosti, što omogućava jasan uvid u način upravljanja i korištenje sredstava.
Prije nego što iznosi optužbe i prozivke, Bojan Kresojević bi trebao prvo sagledati i uvažiti činjenice, umjesto da se površno hvata za teme koje očigledno ne razumije u potpunosti. Razumljivo je da u nedostatku stvarnih argumenata za politički obračun sa neistomišljenicima dolazi do ovakvih istupa, ali to ne može biti opravdanje za iznošenje nepotpunih i netačnih informacija koje dovode javnost u zabludu.
