Nakon obrađenih 87,91 odsto glasačkih listića poslije izbora za Državnu dumu, Јedinstvena Rusija osvojila je 57,87 odsto glasova i prva je od četiri stranke koje su prešle cenzus od pet odsto i ušle u Državnu dumu, saopštila je danas Centralna izborna komisija.
Među te četiri stranke su, pored Јedinstvene Rusije, i Komunistička partija Ruske Federacije, Liberalno-demokratska partija Rusije i Novi ljudi.
Tako će deveti saziv Državne dume okvirno uključivati stranke iz aktuelnog parlamenta, sa izuzetkom Pravedne Rusije, prenosi agencija RIA novosti, navodeći da je ukupna izlaznost na sinoć završenim trodnevnim izborima dostigla 56,66 odsto.
Prema rezultatima nakon prebrojavanja 87,91 odsto glasačkih listića, Јedinstvena Rusija je dobila 57,87 odsto glasova, Komunistička partija Ruske Federacije 13,84 odsto, Liberalno-demokratska partija Rusije 8,86 odsto, Novi ljudi 7,94 odsto, a Pravedna Rusija 4,95 odsto.
Na daljinskom elektronskom glasanju, Јedinstvena Rusija je dobila 49,06 odsto glasova, Novi ljudi su na drugom mjestu sa 15,42 odsto, a slijedi Komunistička partija Ruske Federacije sa 12,26 odsto, prema riječima predsjednice Centralne izborne komisije Ele Pamfilove.
Izbori za poslanike devetog saziva Državne dume i druge povezane izborne kampanje počeli su 18. septembra, a glasanje je završeno 20. septembra.
Očekuje se da će ukupno 20.700 poslaničkih mesta i izbornih pozicija biti popunjeno.
Predsednik Vladimir Putin nazvao je izbore za Državnu dumu najvažnijim unutrašnjopolitičkim događajem u zemlji.
Prema navodima ruske agencije, izbori su održani u uslovima “napada i prijetnji”, uključujući incidente u kojima su povrijeđeni ili poginuli članovi izbornih komisija.
U Moskvi su ostaci drona oštetili kuću predsjednice jednog biračkog odbora, Natalije Sanajkine, koja je ranjena gelerima, dok je u Zaporoškoj oblasti u napadu drona poginula predsjednica biračke komisije Јelena Astanina.
Ruski predsjednik Vladimir Putin osudio je taj događaj i posthumno je odlikovao Ordenom za hrabrost.
Јedinstveni dan glasanja obuhvatio je više od 2.200 izbornih kampanja na različitim nivoima, na kojima je birano 20.700 poslanika i šefova administracija.
Pravo glasa imalo je više od 111 miliona ljudi u Rusiji i više od 1,8 miliona u inostranstvu.
Glasanje je organizovano i na 333 biračka mjesta u 152 zemlje.
RIA Novosti je navela da je više od 31.000 Rusa glasalo u Pridnjestrovlju, dok su u pojedinim zemljama zabeleženi redovi ispred biračkih mesta.
Glasalo se i na 10 graničnih prelaza u Lenjingradskoj, Kalinjingradskoj i Pskovskoj oblasti.
Izbore je, prema navodima RIA Novosti, pratilo oko 380.000 posmatrača, među kojima više od 1.000 stranih posmatrača iz 133 zemlje i 13 međunarodnih organizacija.
Predsednica Centralne izborne komisije Ela Pamfilova navela je da su regionalne kancelarije Ministarstva unutrašnjih poslova 18. septembra zabilježile 367 incidenata povezanih sa izborima, uključujući 24 lažne dojave o terorističkim napadima u 15 regiona.
Prema njenim riječima, moskovski sistem elektronskog glasanja bio je meta više od 100 miliona potencijalno opasnih napada, koji su blokirani.
U samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici i Luganskoj Narodnoj Republici, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti poslanici Državne dume birani su prvi put.
Prema podacima RIA Novosti, izlaznost u tim oblastima bila je 81 odsto, 79,33 odsto, 79,39 odsto i 74,61 odsto.
Agencija navodi i da su, uprkos incidentima, nepravilnosti koje su prijavljene tokom glasanja brzo otklanjane.
Pamfilova je rekla da je broj prijavljenih prekršaja, u odnosu na 91.000 izbornih komisija, bio manji od 0,01 odsto i ocenila da je to znatno manje nego na izborima 2021. godine, javlja Tanjug.
Pamfilova je, sumirajući izbore, rekla da je uprkos pritiscima i provokacijama obezbeđen visok nivo kontrole nad izbornim procesom.
