Andrej Popović, učenik trećeg razreda gimnazije, najbolji je mladi fizičar na svijetu i osvajač zlatne medalje na međunarodnoj Olimpijadi iz fizike. Istovremeno, on je i svestrani učenik, koji se takmiči iz gotovo svih predmeta, ali za sebe kaže da nije štreber.
Mediji ga nazivaju genijem iz Kikinde, dok nastavnici i profesori kažu da je riječ o toliko svestranom učeniku, da se od osnovne škole takmiči iz gotovo svih predmeta. On ipak najviše voli fiziku i ove godine je na međunarodnoj olimpijadi u Indoneziji osvojio zlatnu medalju upravo iz ovog predmeta.
I dok njegovi školski drugovi uče magnetno polje i Amperovu silu, Andreja zanimaju nuklearna i astrofizika. Upravo iz ovih oblasti pokazao je izvanredno znanje među đacima najprestižnijih svjetskih škola. Od maksimalnih 100 poena na međunarodnoj Olimpijadi, imao je 92, što mu je donijelo zlatnu medalju.
“Kad se radi za neki uspeh toliko meseci, godina, možda čak i decenija i kad se to isplati mora se biti presrećan. Smešna anegdota je što sam ja polufinale radio u Budvi na letovanju, a drugi deo kući u Kikindi i jednostavno nije bilo lako biti na odmoru i spremati se i za to, ali srećom se ispostavilo da je dobro”, kaže Andrej za Euronews Srbija, dodajući da mu medalje i diplome nisu motivacija, nego prilika da se dokaže u inostranstvu.
O svojim uspjesima ne hvali se drugovima iz razreda, mada se poznaju još od osnovne škole. Iako nisu željeli da govore pred kamerama, kažu nam da se Andrej nije uobrazio i da, osim što uči više od njih, stiže i da se zabavlja.
Njegov razredni starješina Ljubomir Zamurović kaže da se mladi fizičar ne stidi svojih uspjeha, što je jako važno.
“U današnje vreme nije in biti prvi u Srbiji i svetu iz nauke. Danas su popularni ljudi iz raznih rijalitija, a mislim da ne treba da bude tako. Mislim da ova deca koja dižu našu zemlju u svetski vrh treba da budu vrh ove zemlje”, ističe Zamurović.
Uspješan u svemu čega se dotakao
Andrejev talenat roditelji i nastavnici uočili su od ranog djetinjstva. Učenje mu je oduvijek išlo lako, a osim u fizici uspješan je iz svih predmeta.
“Bio sam đak generacije u osnovnoj i sad imam prosek 5,00 u oba razreda gimnazije. Planiram da tako i ostane”, kaže Popović, dodajući da, ako mora da istakne nešto u čemu nije naročito dobar, to može da bude fizičko vaspitanje.
Godinama se, međutim, takmičio i u sportu, trenirao je aikido i bio veoma uspješan. Sada je u prvom planu nauka.
Od četvrtog razreda osnovne škole član je Regionalnog centra za talente “Nikola Tesla” u Beogradu. Tamo su mu dodijelili mentorku, profesorku Elektrotehničkog fakulteta koja mu pomaže u pisanju naučno- istraživačkih radova. Do sada je napisao četiri rada i priprema peti, a teme su astrofizika i nuklearna fizika.
Od početka ima podršku roditelja, koji su vrlo rano primijetili da ga zanimaju svemir i planete i nastojali da ga u tome prate. Godinama unazad, umjesto na izlete, svakog vikenda vozili su ga u Beograd u Centar za talente.
“On je uživao u tome i jedva je čekao vikend da radi i vidi drugare tamo, tako da je bilo i njegovo i naše zadovoljstvo da ga pratimo u tome”, kaže Andrejev otac.
Majka Marija je nastavnica fizike u osnovnoj školi i proglašena je za najboljeg mentora u Srbiji. Ona radi u regionalnom Centru za talente u Kikindi i njeni učenici osvajaju prva mjesta na republičkim takmičenjima.
“Moji učenici u Centru za talente su osvojili najviše nagrada. Prethodne godine mogu samo da kažem da sam srećna što imam takvu ekipu dece. Malo sam ambicioznaija kao mentorka, nego kao roditelj. Prosto, kada osvoje neku nagradu na republičkom takmičenju, to je vrlo značajno jer su oslobođeni prijemnog i mogu taj stres da izbegnu”, ističe Andrejeva mama.
Uz ovakav vetar u leđa, njegovo dalje školovanje biće na fakultetu koji sam izabere.
“Dalje vidim sebe na nekom prestižnom fakultetu. Ja se nadam da ću imati više prilika za fakultet, ali sad mi je primarni cilj Matematički fakultet, smer za astrofiziku. Posle toga vidim sebe u nekom institutu. Sad, da li će to biti u inostranstvu ili ne, vreme će pokazati”, kaže Andrej, prenose Nezavisne novine.
